Noć anđeoskih glasova

Ime koncerta „Osmeh večnosti na licu vremena”, kojim će Divna Ljubojević, večeras, u velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine, obeležiti 20 godina uspešnog, i istrajnog, rada, kao da je poruka publici o kakvoj se muzičkoj misiji radi. Iza te sintagme u naslovu za auditorijum je pripremljena jedna prava zvučna izložba ovih pojaca slavljenika na podijumu, u koju će biti uključen i Orkestar Škole za muzičke talente u Ćupriji. U prvom delu koncerta je rusko, srpsko i vizantijsko pojanje, a u nastavku program: A. T. Grečaninov – Liturgija domestika (odlomci); V. Đorđević – narodne pesme i Smeša srpskih narodnih pesama.

Za te svoje dve decenije, koliko postoje Hor i studio za duhovnu muziku Melodi na Senjaku, a čiji je osnivač solista i dirigent Divna Ljubojević, oni su održali više od 600 koncerata, u zemlji i svetu, i snimili 16 kompakt-diskova (od toga šest u inostranstvu). U tom blagu duhovne muzike su dela u rasponu od osmog do 20. veka, ili od vizantijskih vremena, još starijih od podele crkava do koje je došlo u hrišćanstvu, pa sve do, recimo, muzike Konstantina Babića ili ser Džona Tavenera, engleskog kompozitora koji je prelaskom na pravoslavnu veru intenzivirao svoj rad na ovom muzičkom polju.

A muzička priča Divne Ljubojević, za koju nije preterivanje reći da je dobar ambasador srpske kulture u svetu, znatno je duža od ove godišnjice koju Melodi slave. Priča nam ona kako je sve to počelo:

– Bilo mi je deset godina kada me je, u manastiru Vavedenje, gde sam dolazila sa porodicom, očarao glas igumanije Agnije i njenih monahinja. Uz njihovu podršku, polako sam otkrivala svet pojanja, tako da je kasnije, upravo pri Vavedenju, nastao i Melodi. Kroz naš hor i studio, u kome se ostvaruje i jedna šira životna i duhovna harmonija, prošlo je mnogo ljudi, valjda stotine sa kojima sam se susretala u svojoj misiji melodskoj.

I dirigentska palica rano je bila u ruci Divne Ljubojević. Pre nego što će upisati studije muzike ona je već imala značajna dirigentska iskustva. Ostaće, recimo, zapisana kao najmlađi dirigent najstarijeg hora u Srbiji – Prvog beogradskog pevačkog društva. – Ona nam govori i o razlikama između pojanja u sakralnim prostorima – koje ima obrednu funkciju, i svetovnim, kao što je ovaj večerašnji koncert na Kolarcu. Važno je umeti preći tu granicu, znati kome se i zašto obraćate i, razume se, lepo pojati. Da svoje glasove lako prenose u onaj svetovni krug, potvrđuju i njihova veoma uspešna gostovanja u svetu, pogotovu tamo gde su dominantne neke druge konfesije. Naime, dobra muzika brzo se prepozna i onda prestaju granice nacija, religija i druge.

Za dugih dvadeset godina ostalo je mnogo toga što se ne zaboravlja, a Divna Ljubojević nam je ispričala:

– Rusi su poznati po megahorovima i kada smo se mi pojavili na festivalu u Moskvi, a kako je napisao jedan njihovom kritičar, nas samo šestoro u dvorani smo dočekani sa izvesnim podsmehom. Međutim, to njihovo početno „razočarenje” časkom se promenilo, što je potvrdio i on svojim pohvalama u novinama. Naša mala grupa doživela je da izvodi na bis „Oče naš” Kedrova. Što inače i nije običaj na ovakvim mestima.

Dive se, eto, ljudi kada zapeva Divina Divna i Melodi. Njen božanstveni glas daleko se čuo i često su gu „anđeoskim” nazivali – i publika i kritika.

M. Šehović