Evropska prestonica kulture

Od našeg specijalnog izveštača

Maribor – Za srpske fudbalske poštovaoce Maribor je verovatno prokažen otkad je naša reprezentacija nedavno tamo doživela svoj Vaterlo. Ali, mimo prizemljenja „orlova” na stadionu „Ljudski vrt”, postoje znatno trajnije veze između grada na Dravi i naše zemlje. Osim toga što u 120.000 žitelja drugog po veličini mesta u Sloveniji spada i 8.000 Srba, Maribor je pobratim sa Kraljevom, a ovde je šest meseci života proveo i Nikola Tesla, redovno pohodeći kafanu „Srečni kmet”.

Arhitektonsko i kulturno nasleđe centra grada, koji je tog oktobarskog popodneva bio prva stanica novinarske ekspedicije iz Srbije na promotivnom putovanju novom linijom saobraćajnih preduzeća „Lasta” i „Veolija” do Linca, izgledom je u nesrazmeri sa obodom Maribora. Putnika će u predgrađu dočekati fabrički pogoni, hipermarketi i benzinske pumpe.U tom „industrijskom pejzažu” para oči stara, poveća kuća. Njena namena postaje jasna kad se priđe poštanskom sandučetu kod ulaznih vrata. Tamo piše: „Srpska pravoslavna crkvena opština i parohija mariborska”.

Sveštenik Savo Kosanović objašnjava da su Srbi u ovom gradu potomci sunarodnika koji su između dva svetska rata migrirali u ove predele, kako bi našli uhlebljenje u industrijskim pogonima.

– Pravoslavni hram u kojem su se okupljali srušen je u ratu, 1941. godine. Do 2006. srpski živalj ovde nije imao bogomolju. A onda je crkva podigla kredit i preuredila ovo zdanje u hram – govori Kosanović.

Za razliku od predgrađa koje odaje pomalo depresivan utisak, gradsko jezgro je znatno življe. Ulice su čiste, mada i prilično puste čak i u popodnevnim satima radnim danom. Zbog toga, Maribor možda neće prirasti za srce mlađim turistima – tim pre što ne obiluje noćnim klubovima – ali je zbog bogate istorije i kulturnog nasleđa prijemčiv za jednodnevni obilazak.

Vidi se to po arhitekturi na koju su, od kada je grad u 11. veku prvi put dokumentovan u istoriji, najviše uticali Habzburzi. Verovatno je zato Franc List često ovde držao koncerte – osećao se valjda kao kod kuće. Mnoga zdanja pa i „adrese” imaju dugu tradiciju, poput glavnog trga iz 1315. godine. Opasuju ga Gradska kuća i Alojzijeva crkva. Nedaleko odatle, na Slomškovom trgu, nalazi se katedrala svetog Jovana Krstitelja, čija je gradnja počela u 12. veku. Tadašnja mala bazilika, dograđivana za potrebe narastajućeg broja stanovnika, danas je impozantna bogomolja. Od „novijih” znamenitosti, tu je vinova loza na obali Drave, kojoj je dugovečnost od 450 godina obezbedila mesto u Ginisovoj knjizi rekorda, kao najstarijoj očuvanoj biljci ove vrste na planeti.

A sad, ponovo natrag u prošlost: u 15. i 16. veku u Maribor je došao tadašnji evropski „trend” – kuga, koja je desetkovala stanovništvo. Godine 1680. od nje je u ovom gradu umrlo 483 ljudi, što je bila trećina Mariborčana. Pomen na taj događaj ovekovečen je monumentalnim spomenikom zvanim „kužno znamenje”, podignutim u drugoj polovini 18. veka. Originalno obeležje vremenom je oštećeno, ali je 1991. postavljena kopija na istom mestu – glavnom gradskom trgu.

Valjda je taj poslovični slovenački osećaj za pedantnost doprineo da Maribor bude proglašen za evropsku prestonicu kulture iduće godine.

Briga za spomenike najbolje se vidi na primeru partizanskog obeležja u gradskom jezgru. Slovenija jeste prva napustila bivšu Jugoslaviju, ali je spomenik partizanima, sa likovima Tita, Kardelja i ostalih članova „prvog tima” prvoboraca – netaknut. I redovno se održava, za razliku od nekih drugih zemalja, koje su dale veći doprinos antifašističkoj borbi pa je u njima opet vladala manija uklanjanja obeležja iz „onog vremena”...