Beli anđeo stanovnik Firence

U Firenci, u bazilici Santa Kroče, ovog 29. novembra uveče dve stvari desiće se prvi put – pojedine kopije srpskih fresaka iz 13. i 14. veka dobiće prvi put svoje stalno izlagačko mesto u najvećoj franjevačkoj crkvi na svetu, koja će, prvi put, dobiti jednu takvu dugotrajnu postavku.

Stanovnici ovog italijanskog grada neće, međutim, neke od najreprezentativnijih i najpoznatijih srpskih fresaka Mileševe, Sopoćana i Gračanice na dan otvaranja videti premijerno, jer se to već desilo. Posle putešestvija po Evropi od 2007. izložba „Srbija, zemlja fresaka” aprila ove godine bila je upriličena upravo u starom klaustru (unutrašnje dvorište sa kolonadama) bazilike Santa Kroče, kada je tokom dva meseca trajanja oborila sve rekorde posećenosti – 30.000 ljudi. To je, uz inicijativu Paole Vojnović, istoričarke umetnosti i predavača na univerzitetu „Sirakuza” u Firenci, bilo dovoljno da se na predlog franjevačkog bratstva i njihove crkvene opštine sedam kopija naših fresaka trajno preseli u Italiju, kaže mr Bojan Popović, upravnik Galerije fresaka i autor izložbe.

– Prostor klaustra bazilike u aprilu je prvi put korišćen kao izložbeni i to baš za naš projekat. Ispostavilo se da je to bio odličan potez. Njima se sve to veoma dopalo, pogotovo imajući u vidu da je interesovanje za ikone iz Rusije, Srbije i ostalih istočnih zemalja u poslednje vreme poraslo i kod katolika i kod protestanata. Preložili su uspostavljanje stalne postavke i mi smo to oberučke prihvatili. Jer ovu crkvu, jednu od glavnih u Firenci, u kojoj se nalaze grobovi Mikelanđela i Galileja, koju je gradio Arnolfo di Kambio, godišnje poseti milion, a celu Srbiju oko 700.000 posetilaca, priča Popović i dodaje:

– Vodili smo računa da kopije fresaka koje smo pozajmili na neodređeno vreme budu upravo one kojih imamo najviše u depou a koje, opet, jesu neke od najboljih. Jer, našu umetnost ovog, za nas, veoma važnog perioda treba predstaviti u najboljem svetlu.

U posebnom, za njih određenom prostoru u sali pored klaustra, naći će se sledeće kopije u prirodnoj veličini: „Bogorodica iz Blagovesti” i „Mironosica na grobu Hristovom” („Beli anđeo”) iz Mileševe, dva motiva sa „Rođenja Hristovog” („Pastiri” i „Kupanje mladenaca”) i „Oplakivanje Ane Dondolo” iz Sopoćana i portret kralja Milutina i kraljice Simonide iz Gračanice. Prema rečima Popovića, ova izložba ukazuje i na snažne zajedničke korene i podudarnosti onovremenskih kultura Italije i Srbije. Kada je naša zemlja u pitanju, posebno tri manastira iz kojih potiču radovi na postavci, koja su pod zaštitom Uneska, Popović ističe:

– Umetnost Sopoćana karakteriše trodimenzionalnost postignuta putem strukture scene, dok je slikarstvo Mileševe jedno od poslednjih u kojima je primenjena modelacija nastala na osnovu izrade portreta u poznom rimskom carstvu. Narativni stil nastaje kao nov u 14. veku i može se videti u Gračanici. Ukupno posmatrano, reč je o pokazateljima izuzetne vrednosti srpske srednjovekovne umetnosti nastale i razvijene u vizantijskoj sferi.

Katalog za ovu stalnu postavku štampaće domaćini i to na italijanskom jeziku. Na nama je da dalje odlučimo, ako se izložba u Firenci zaista zadrži godinama, da li ćemo nešto da dodajemo i time je unapređujemo. Jer, postavka ima šansu da bude jedna od najposećenijih naših izložbi u inostranstvu, kao što je to nekada bila izložba na kojoj je 1950. godine predstavljena srednjovekovna umetnost na prostoru Jugoslavije, kada su najveće interesovanje izazvale upravo freske i stećci.