Бели анђео становник Фиренце

У Фиренци, у базилици Санта Кроче, овог 29. новембра увече две ствари десиће се први пут – поједине копије српских фресака из 13. и 14. века добиће први пут своје стално излагачко место у највећој фрањевачкој цркви на свету, која ће, први пут, добити једну такву дуготрајну поставку.

Становници овог италијанског града неће, међутим, неке од најрепрезентативнијих и најпознатијих српских фресака Милешеве, Сопоћана и Грачанице на дан отварања видети премијерно, јер се то већ десило. После путешествија по Европи од 2007. изложба „Србија, земља фресака” априла ове године била је уприличена управо у старом клаустру (унутрашње двориште са колонадама) базилике Санта Кроче, када је током два месеца трајања оборила све рекорде посећености – 30.000 људи. То је, уз иницијативу Паоле Војновић, историчарке уметности и предавача на универзитету „Сиракуза” у Фиренци, било довољно да се на предлог фрањевачког братства и њихове црквене општине седам копија наших фресака трајно пресели у Италију, каже мр Бојан Поповић, управник Галерије фресака и аутор изложбе.

– Простор клаустра базилике у априлу је први пут коришћен као изложбени и то баш за наш пројекат. Испоставило се да је то био одличан потез. Њима се све то веома допало, поготово имајући у виду да је интересовање за иконе из Русије, Србије и осталих источних земаља у последње време порасло и код католика и код протестаната. Преложили су успостављање сталне поставке и ми смо то оберучке прихватили. Јер ову цркву, једну од главних у Фиренци, у којој се налазе гробови Микеланђела и Галилеја, коју је градио Арнолфо ди Камбио, годишње посети милион, а целу Србију око 700.000 посетилаца, прича Поповић и додаје:

– Водили смо рачуна да копије фресака које смо позајмили на неодређено време буду управо оне којих имамо највише у депоу а које, опет, јесу неке од најбољих. Јер, нашу уметност овог, за нас, веома важног периода треба представити у најбољем светлу.

У посебном, за њих одређеном простору у сали поред клаустра, наћи ће се следеће копије у природној величини: „Богородица из Благовести” и „Мироносица на гробу Христовом” („Бели анђео”) из Милешеве, два мотива са „Рођења Христовог” („Пастири” и „Купање младенаца”) и „Оплакивање Ане Дондоло” из Сопоћана и портрет краља Милутина и краљице Симониде из Грачанице. Према речима Поповића, ова изложба указује и на снажне заједничке корене и подударности оновременских култура Италије и Србије. Када је наша земља у питању, посебно три манастира из којих потичу радови на поставци, која су под заштитом Унеска, Поповић истиче:

– Уметност Сопоћана карактерише тродимензионалност постигнута путем структуре сцене, док је сликарство Милешеве једно од последњих у којима је примењена моделација настала на основу израде портрета у позном римском царству. Наративни стил настаје као нов у 14. веку и може се видети у Грачаници. Укупно посматрано, реч је о показатељима изузетне вредности српске средњовековне уметности настале и развијене у византијској сфери.

Каталог за ову сталну поставку штампаће домаћини и то на италијанском језику. На нама је да даље одлучимо, ако се изложба у Фиренци заиста задржи годинама, да ли ћемо нешто да додајемо и тиме је унапређујемо. Јер, поставка има шансу да буде једна од најпосећенијих наших изложби у иностранству, као што је то некада била изложба на којој је 1950. године представљена средњовековна уметност на простору Југославије, када су највеће интересовање изазвале управо фреске и стећци.