Rupa u zakonu

U gotovo svim aspektima pridruživanja, EU nam kaže: dobri su vam zakoni (ili popravite zakone), ali vam je loše sprovođenje. EU je u pravu, puno je primera za neodgovarajuće sprovođenje zakona.Naravno, najviše boli tamo gde većina građana može lično da bude pogođena – u ovom slučaju radi se o novom zakonu u zaštiti prava potrošača (stupio na snagu 1 januara 2011).

Formalno, novim zakonom su uvedene ključne evropske direktive iz ove oblasti i uspostavljenje pravni okvir zazaštitu potrošača po evropskim standardima.Takođe, zakon uvodi strože zahteve trgovcima koji će morati da o proizvodu koji prodaju daju jasna obaveštenja potrošaču. Zakonska garancija za prodatu robu i usluge je dve godine, a u slučaju nedostatka u prvih šest meseci potrošač ne mora da dokazuje da nije prouzrokovao nedostatak itd.

Suštinski, zakon još ne prate sva podzakonska akta. Naročito ona kojabi trebalo da regulišusankcije za nesavesnetrgovce iproceduru ostvarivanja prava potrošača. Evo primera gde sam se kao potrošač našao u problemu. Supruginu haljinu smo predali na hemijsko čišćenje, nakon samo jednog nošenja. Oni su je uništili (razmazali boje), a nisu nas upozorili da tako nešto može da se dogodi. Mi smo se žalili, sve u skladu sa pravilima firme,direktor je odbioda plati štetu;mi idemo dalje prema regionalnom centru za zaštitu potrošača, oni obavljajurazgovorizmeđu trgovca i nas, ali stvar sene pomera s mesta.

Naravno, ja razumem pružaoca usluge hemijskog čišćenja, on samo koristi rupu u vremenu i nepostojanje akata. Nije tako bilo prošle godine kada sam u sličnompostupku relativno efikasno odbranio svoja prava.Vi ćete se pitati, a šta se to promenilo za godinu dana? Ništa, osim zakona, subjekta zaštite potrošača (nepotrebno prešlo sa ministarstva na nevladine agencije – četiriregionalna centra za celu Srbiju), manje aktivne tržišne inspekcije (ne zna se šta je kriterijum za njen izlazak), reorganizacije ministarstva (spajanje poljoprivrede i trgovine) itd.

Ključno je naravno to što su trgovci svesni da sankcije za njihovo ponašanje ne postoje, a samim tim ni zakon ne može da se primeni. Pojednostavljeno rečeno, za trgovce ne postoji bič, a i cela procedura zaštite prava potrošača je nepotrebno izmeštena iz ministarstva. Ko još veruje da nevladine organizacije (centri za zaštitu potrošača) mogu da nateraju trgovca da plati štetu?

Izgleda da su potrošači stvarno zaboravljeni.Kako promeniti stvari? Dobar primer je novi zakon o zaštiti prava korisnika finansijskih usluga, tj. njegova implementacija koja se ogleda kroz novi način ponašanja do skoro nedodirljivih banaka.Iako sam profesor, ovog puta ,,dozvoljavam” prepisivanje, jednog od drugog državnog organa.

*Profesor Ekonomskog fakulteta BU