Vide li (ne)vidljivo

Utisak je da srpska strana u aktuelnom srpsko-albanskom sporu veoma mnogo očekuje od posete Misije Ujedinjenih nacija Beogradu i Prištini. A pre svega Prištini i srpskim enklavama na Kosovu i Metohiji. Smatra se da je poseta važna jer će predstavnici velikih sila na licu mesta doći do saznanja da je život Srba u pokrajini veoma težak, pa i nemoguć. Jer, nema slobodnog života tamo gde nema slobodnog kretanja – druge elementarne potrebe da i ne pominjemo.

U okviru ovog pokušaja upoznavanja (već upoznatog) sveta sa stvarnim stanjem na Kosovu, Srbi raseljeni iz Pokrajine će, najavljeno je, masovno dočekati Misiju na administrativnom prelazu Jerinje, ne bi li na taj način pokazali da im je stalo do povratka kućama.

Ne zna se kako će Misija UN reagovati na ono što bude videla, a pogotovo da li će doći do zaključka da na Kosovu prvo treba obezbediti normalne uslove za život, a tek onda odlučivati o statusu ovog dela Srbije.

Valja s tim u vezi podsetiti kakve su izveštaje ranije misije Ujedinjenih nacija i drugih organizacija slale sa prostora bivše Jugoslavije. Poznat je, recimo, izveštaj Vilijama Vokera, kao predstavnika OEBS-a, o masovnom zločinu nad civilima u selu Račak, koji je poslužio kao jedan od povoda za bombardovanje SRJ. Poznate su i procene raznih humanitarnih organizacija o masovnom proterivanju albanskog stanovništva 1999. godine, tj. "etničkom čišćenju", što je bila "kap koja je prelila čašu" u odluci da NATO napadne SRJ.

Poznati su i izveštaji vojnih i civilnih misija UN iz Bosne, kada su brzoplete istrage o granatiranjima civila u Sarajevu bile povod za prve napade NATO snaga na srpske položaje.

S druge strane, zna se da nije bilo alarmantnih izveštaja upućenih UN u vreme majskog i avgustovskog proterivanja Srba iz Krajine 1995. godine. Štaviše, smatra se da je mirovna Misija UN svojim ćutanjem olakšala ove egzoduse. Ali, u svakom slučaju, nije slala nikakve "SOS" poruke svetu. Kao što ih, uostalom, negde u isto vreme, nisu slali Holanđani u misiji Unprofora u Srebrenici, pred masovno streljanje.

Veoma su, dakle, loša iskustva Srba, ali i Muslimana (možda i drugih), kada je reč o izveštajima međunarodnih predstavnika sa ovih prostora: oni nekad ne vide ono što je svima vidljivo, a nekad vide ono što malo ko vidi. Pri tom nije jasna pozadina ovih "iskrivljenih ogledala". Njihovi izveštaji su, međutim, često presudni za kasnije odluke raznih organa i akcije vojnih snaga. Pa i za odluke Saveta bezbednosti.

Srbi sa Kosova i Metohije su u tom pogledu sada zaista na nekakvom novom ispitu. Ponovo će ih slušati, gledati u njihove porušene kuće i ograđena sela, ali pitanje je šta će videti. I od kakvog će značaja izveštaj biti za kasnije odluke. Ali drugog izbora nema čak ni za one koji su na svojim leđima osetili svu težinu "friziranog izveštavanja". Valja se pripremiti za nove izveštače...