Privatnici u komunalnim službama

Obnova bezmalo 400 kilometra asfalta, odnosno 350 ulica, prema mišljenju Bojana Stanojevića, gradskog menadžera, obeležila je ovu godinu i predstavlja gradski rekord. Radovi na Autokomandi će zbog neplaniranog razbijanja betonske ploče na tramvajskom mostu biti završeni do 20. januara, dok Beograd očekuju brojni infrastrukturni radovi u 2007.

– Sledeće godine počećemo obnovu tramvajske pruge u Milentija Popovića, Stari savski most, Karađorđevu ulicu, deonicu od Slavije do Veterinarskog fakulteta, Požešku ulicu i šine kroz Topčidersku šumu. Konačno ćemo započeti radove na fabrici vode "Makiš 2" i nadam se da će u avgustu ili septembru početi izgradnja petlje iznad pružnog prelaza kod Hipodroma. Osim toga, 2007. će obeležiti obnova domova zdravlja, a nadam se da ćemo uspeti i da Južni bulevar proširimo na četiri trake.

Izgradnja "Makiša 2" je odlagana pet godina. Da li je grad morao baš u 2001. godini da uzme kredit od 20.000.000 evra za taj posao, ili je mogao da sačeka, jer su sada uslovi kredita kod EBRD-a povoljniji?

– Uslovi su i sada povoljni, jer imamo kliznu kamatnu stopu, pa je sada kamata za procenat manja nego kada smo uzeli kredit. Ne verujem da bismo danas mogli da dobijemo kredit mnogo povoljnije. Niko nije očekivao da će biti neophodne dve i po godine da rešimo imovinsko-pravne probleme. Danas su ti nerešeni odnosi najveći problem za razvoj, tako da mora da bude promenjen Zakon o rešavanju imovinsko-pravnih odnosa i utvrđivanju javnog interesa. Svakodnevno imamo slučajeve da pojedinci ugrožavaju interese države i ljudi koji žive u njegovoj okolini. Dve godine nam je trebalo da počnemo izgradnju kanalizacije u Krnjači zato što pojedinci nisu dozvolili da im se prođe kroz dvorišta divlje izgrađenih kuća. To je i kod Makiša bio problem, jer nijedna eksproprijacija parcela nije unesena u zemljišne knjige. Prvi zadatak nove vlade mora da bude olakšanje procedure utvrđivanja javnog interesa, jer to ne može da traje godinama i ne može neko ko ima imovinu vrednu 200.000 evra da nam za nju traži dva miliona evra.

Kakav efekat očekujete kada se zakonom omogući da grad ne daje u zakup građevinsko zemljište, već da ga prodaje?

– Iako sam ekonomski progresivan, znajući iskustva drugih zemalja, smatram da bi bila velika greška da država odmah počne da prodaje građevinsko zemljište. Postoje gradovi u Evropi gde je zemljište u centralnim gradskim zonama prodato investitorima, koji su ga preprodavali više puta, a gradnja nije počinjala. Danas imamo spekulisanje u pojasu kod autoputa, gde hektar poljoprivrednog zemljišta košta i do pola miliona evra. To je apsurdno, jer uzgajanje poljoprivredne kulture ne može da vrati taj novac, dok je kao građevinsko zemljište preskupo, jer nema infrastrukturu. Da bi to bilo izbegnuto u širem centru Beograda, zalažem se da se gradsko zemljište proda tek kad objekat bude sagrađen. Investitor izlicitira zemljište kao sada, pa tek posle pet, šest godina dobije pravo da kupi i zemljište. Da neko preprodaje zemljište a da izgradnja grada stoji, za mene je potpuna besmislica. Imovina će gradu značiti mnogo, jer ćemo mnogo lakše dolaziti do kredita, budući da nećemo morati da trčimo u vladu po garancije za sve i svašta.

Proteklih godina gradska vlast nije uspela da ispuni svoje predizborno obećanje da će uvesti privatne partnere u komunalna preduzeća?

– Dobra vest je da će Vlada Srbije, kako sam nezvanično informisan, dati dozvolu za koncesiju za deponiju u Vinči. To je još jedna besmislica naše birokratije, jer kakve vlada ima veze sa odnošenjem smeća u Beogradu. Ministarstvo za ekologiju samo bi trebalo da propiše minimalne uslove za neku deponiju. Međutim, po sadašnjem Zakonu o koncesijama, komisiju za raspisivanje koncesije formira vlada, a u komisiji je samo jedan član iz lokalne samouprave. Zamislite apsurd da koncesionara za, na primer, Niš izabere vlada, a grad bude odgovoran za greške njegovog privatnog partnera kojeg nije birao. Ipak, dogovorili smo se sa vladom da u slučaju Vinče to bude drugačije. Vlada bi morala da formira agenciju koja bi pomagala opštinama u podsticanju ovih partnerstava.

Posle deponije, privatno partnerstvo biće uvedeno u čišćenje grada jer je cena te komunalne usluge relativno ekonomska?

– Ona je ekonomska, ali grad i dalje delimično ulaže u nabavku opreme. Ukoliko želimo da imamo evropski nivo prikupljanja otpada i reciklaže to znači veće cene, a ako želimo da ostanemo na sadašnjem nivou nema potrebe za povećanjem cena, osim za nekoliko procenata iznad inflacije. Nećemo brzati, već ćemo najpre uvesti privatno partnerstvo u delu grada da vidimo kako će funkcionisati i kako će građani reagovati, pa ako bude uspešno onda ćemo čitav grad poveriti privatnicima. Po osnovnom planu, bilo je predviđeno da čitav grad bude podeljen na tri zone, gde bi tri različite kompanije čistile čime bismo podstakli konkurenciju.

Kada će poskupeti komunalije?

– Zna se da je povećanje cena komunalnih usluga jednom godišnje, ali još ne razmišljamo o tome. Čekamo koliko god možemo, ali sada nam je najveći problem enormno poskupljenje gasa za 35 odsto. Zbog toga smo ove godine došli u situaciju da ponovo iz gradskog budžeta, sem za investicije u "Elektrane", plaćamo i troškove energenata, što nije bilo tako pre dve godine. Poskupljenje zasad nije tema, ali će ga sigurno biti u narednoj godini.

Zašto nije raspisan tender za savetnika za restrukturisanje komunalnih preduzeća?

– Tender je spreman, ali se pojavila mogućnost da se savetnik finansira iz programa Evropske unije, pa ne želimo da tu mogućnost propustimo i potrošimo gradski novac. Od savetnika očekujemo da nam kaže kako da u komunalnim preduzećima razdvojimo osnovnu od ostalih delatnosti. Smanjenje broja zaposlenih nam nije problem, jer smo napravili odličan socijalni program. Pitanje je da li je potrebno GSP-u da drži restoran društvene ishrane, kao i da li ekipe koje popravljaju kvarove treba da budu zaposlene u "Vodovodu" ili to preduzeće može da sklopi ugovor sa kompanijama, koje će to raditi po cenovniku. Prednost je u tome što će sa kompanijom biti raskinut ugovor kad prvi put ne izađe na teren u zadatom roku.