Приватници у комуналним службама

Обнова безмало 400 километра асфалта, односно 350 улица, према мишљењу Бојана Станојевића, градског менаџера, обележила је ову годину и представља градски рекорд. Радови на Аутокоманди ће због непланираног разбијања бетонске плоче на трамвајском мосту бити завршени до 20. јануара, док Београд очекују бројни инфраструктурни радови у 2007.

– Следеће године почећемо обнову трамвајске пруге у Милентија Поповића, Стари савски мост, Карађорђеву улицу, деоницу од Славије до Ветеринарског факултета, Пожешку улицу и шине кроз Топчидерску шуму. Коначно ћемо започети радове на фабрици воде "Макиш 2" и надам се да ће у августу или септембру почети изградња петље изнад пружног прелаза код Хиподрома. Осим тога, 2007. ће обележити обнова домова здравља, а надам се да ћемо успети и да Јужни булевар проширимо на четири траке.

Изградња "Макиша 2" је одлагана пет година. Да ли је град морао баш у 2001. години да узме кредит од 20.000.000 евра за тај посао, или је могао да сачека, јер су сада услови кредита код ЕБРД-а повољнији?

– Услови су и сада повољни, јер имамо клизну каматну стопу, па је сада камата за проценат мања него када смо узели кредит. Не верујем да бисмо данас могли да добијемо кредит много повољније. Нико није очекивао да ће бити неопходне две и по године да решимо имовинско-правне проблеме. Данас су ти нерешени односи највећи проблем за развој, тако да мора да буде промењен Закон о решавању имовинско-правних односа и утврђивању јавног интереса. Свакодневно имамо случајеве да појединци угрожавају интересе државе и људи који живе у његовој околини. Две године нам је требало да почнемо изградњу канализације у Крњачи зато што појединци нису дозволили да им се прође кроз дворишта дивље изграђених кућа. То је и код Макиша био проблем, јер ниједна експропријација парцела није унесена у земљишне књиге. Први задатак нове владе мора да буде олакшање процедуре утврђивања јавног интереса, јер то не може да траје годинама и не може неко ко има имовину вредну 200.000 евра да нам за њу тражи два милиона евра.

Какав ефекат очекујете када се законом омогући да град не даје у закуп грађевинско земљиште, већ да га продаје?

– Иако сам економски прогресиван, знајући искуства других земаља, сматрам да би била велика грешка да држава одмах почне да продаје грађевинско земљиште. Постоје градови у Европи где је земљиште у централним градским зонама продато инвеститорима, који су га препродавали више пута, а градња није почињала. Данас имамо спекулисање у појасу код аутопута, где хектар пољопривредног земљишта кошта и до пола милиона евра. То је апсурдно, јер узгајање пољопривредне културе не може да врати тај новац, док је као грађевинско земљиште прескупо, јер нема инфраструктуру. Да би то било избегнуто у ширем центру Београда, залажем се да се градско земљиште прода тек кад објекат буде саграђен. Инвеститор излицитира земљиште као сада, па тек после пет, шест година добије право да купи и земљиште. Да неко препродаје земљиште а да изградња града стоји, за мене је потпуна бесмислица. Имовина ће граду значити много, јер ћемо много лакше долазити до кредита, будући да нећемо морати да трчимо у владу по гаранције за све и свашта.

Протеклих година градска власт није успела да испуни своје предизборно обећање да ће увести приватне партнере у комунална предузећа?

– Добра вест је да ће Влада Србије, како сам незванично информисан, дати дозволу за концесију за депонију у Винчи. То је још једна бесмислица наше бирократије, јер какве влада има везе са одношењем смећа у Београду. Министарство за екологију само би требало да пропише минималне услове за неку депонију. Међутим, по садашњем Закону о концесијама, комисију за расписивање концесије формира влада, а у комисији је само један члан из локалне самоуправе. Замислите апсурд да концесионара за, на пример, Ниш изабере влада, а град буде одговоран за грешке његовог приватног партнера којег није бирао. Ипак, договорили смо се са владом да у случају Винче то буде другачије. Влада би морала да формира агенцију која би помагала општинама у подстицању ових партнерстава.

После депоније, приватно партнерство биће уведено у чишћење града јер је цена те комуналне услуге релативно економска?

– Она је економска, али град и даље делимично улаже у набавку опреме. Уколико желимо да имамо европски ниво прикупљања отпада и рециклаже то значи веће цене, а ако желимо да останемо на садашњем нивоу нема потребе за повећањем цена, осим за неколико процената изнад инфлације. Нећемо брзати, већ ћемо најпре увести приватно партнерство у делу града да видимо како ће функционисати и како ће грађани реаговати, па ако буде успешно онда ћемо читав град поверити приватницима. По основном плану, било је предвиђено да читав град буде подељен на три зоне, где би три различите компаније чистиле чиме бисмо подстакли конкуренцију.

Када ће поскупети комуналије?

– Зна се да је повећање цена комуналних услуга једном годишње, али још не размишљамо о томе. Чекамо колико год можемо, али сада нам је највећи проблем енормно поскупљење гаса за 35 одсто. Због тога смо ове године дошли у ситуацију да поново из градског буџета, сем за инвестиције у "Електране", плаћамо и трошкове енергената, што није било тако пре две године. Поскупљење засад није тема, али ће га сигурно бити у наредној години.

Зашто није расписан тендер за саветника за реструктурисање комуналних предузећа?

– Тендер је спреман, али се појавила могућност да се саветник финансира из програма Европске уније, па не желимо да ту могућност пропустимо и потрошимо градски новац. Од саветника очекујемо да нам каже како да у комуналним предузећима раздвојимо основну од осталих делатности. Смањење броја запослених нам није проблем, јер смо направили одличан социјални програм. Питање је да ли је потребно ГСП-у да држи ресторан друштвене исхране, као и да ли екипе које поправљају кварове треба да буду запослене у "Водоводу" или то предузеће може да склопи уговор са компанијама, које ће то радити по ценовнику. Предност је у томе што ће са компанијом бити раскинут уговор кад први пут не изађе на терен у задатом року.