Zrelo za novi model

Na kraju serije priloga objavljenih pod gornjim nadnaslovom preostaje nam da kažemo da malo ko veruje da je jeftinije studiranje u Srbiji moguće, ali i da su preraspodele u sadašnjem modelu finansiranja poželjne. Naročito se to odnosi na izdvajanja iz državnog budžeta.

Da naša država učestvuje sa isuviše skromnim sredstvima u finansiranju visokog školstva pokazuje podatak koji je naveo državni sekretar ministarstva obrazovanja: iz našeg budžeta se za univerzitete izdvaja 210 miliona evra, dok je na primer godišnja dotacija ljubljanskog univerziteta 150 miliona evra. S tim što srpskih 210 miliona troši 126 fakulteta, a univerzitet u Ljubljani ih ima 26 (podatak sa sajta). Međutim, u Sloveniji, po zakonu, nema školarina, a kod nas su one svake godine sve važniji deo fakultetskih prihoda (broj samofinansirajućih studenata se povećava).

Autori priloga objavljivanih proteklih dana smatraju da je ovo sve manje relativno učešće države u finansiranju, uz istovremeno institucionalno razbijanje univerziteta, stvorilo od njih ,,arenu u kojoj se svaki fakultet bori za svoju dobrobit”. Zato fakulteti povećavaju broj upisanih studenata, otvaraju nova odeljenja itd. Tako se stvara neracionalna mreža škola s kojom nisu zadovoljni ni studenti ni država. A ni nastavnici na fakultetima za koje ne postoji interesovanje za upis. Time ne može da bude zadovoljno ni društvo u celini jer naše visoko školstvo, razvijajući se na ovaj način, dugoročno zaostaje za onim u svetu, što potvrđuje odsustvo srpskih univerziteta sa čuvene Šangajske liste.

Šta činiti pri takvom stanju stvari? Državni sekretar u ministarstvu obrazovanja najavio je, za početak, redovno objavljivanje informacija o tome koje studente na kom fakultetu finansira država, koliko koja škola dobija sredstava iz budžeta i na šta se taj novac troši.

Studentski predstavnici su pak naveli da će u narednih mesec-dva tražiti da im fakulteti dostave podatke o tome šta oni svojim školarinama, u stvari, plaćaju. ,,Neka nam isporuče cenovnik i obrazlože stavke”, napisao je u svom tekstu predsednik studentske konferencije. Studenti su najavili i predlog novog modela finansiranja. Kažu da će ga predložiti Ministarstvu obrazovanja, mada stiče se utisak da su naše prosvetne vlasti zadovoljne sadašnjim modelom koji oštro razdvaja uspešne od manje uspešnih i neuspešnih studenata. Studentski predstavnici pak kažu da samofinansirajuće studiranje ne sme da se pretvara u dužničko ropstvo za porodice visokoškolaca. I upozoravaju da su školarine u Srbiji, s obzirom na prosečne zarade, među najvišim u Evropi.

Direktor beogradskog Centra za obrazovne politike ove procene podupire nalazima iz jednog komparativnog istraživanja koje pokazuje da samofinansirajući većinom potiču iz siromašnijih porodica tako da visoko školstvo kod nas produbljuje već stvorene socijalne razlike. Jer đaci iz bolje stojećih porodica u proseku pohađaju kvalitetnije srednje škole i imaju mogućnosti da se kvalitetnije pripreme za prijemni ispit. Tako se već na startu stvaraju dve grupe studenata koje su u nejednakom socijalnom položaju.

Stručnjaci iz pomenutog centra smatraju da bi ovu oštru polarizaciju trebalo ublažiti i pominju, s tim u vezi, modele finansiranja iz nekih evropskih država koji se svode na to da, praktično, svi studenti plaćaju iste (tj. niže) školarine, dok su plaćanja oslobođeni samo oni za koje se utvrdi da su socijalno veoma ugroženi. S tim što oni studenti koji ,,izgube godinu” ponovni upis plaćaju mnogo više.

Postoje i drugi zanimljivi modeli i svakako trebalo bi videti koji je od njih kod nas primenljiv, tako da bi se ogromne razlike u iznosima školarina smanjile.

Što se većeg učešća sredstava iz državnog budžeta tiče ono je neophodno zato što se ne može očekivati da fakulteti sami ulažu u sopstveni razvoj i ubrzanu modernizaciju, a to naše visoko školstvo vodi u nova zaostajanja.