Cena zdravog novca

Pre nepuna dva meseca guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je potpisniku ovih redova da je njegov ali i cilj centralne banke da održi cene pod kontrolom, čak i po cenu gubitka. Antiinflaciona politika ima svoju cenu, koja se, na ovaj ili onaj način, mora platiti.
NBS nije profitna institucija, niti u zakonu o njenom radu piše da u vođenju novčane i kreditne politike treba da zarađuje. Da li to znači da može i da gubi? Može. I za takav, eventualni, minus u poslovanju račun ispostavlja državi.

Na isti način postupa i kada je u pitanju višak prihoda u njenoj kasi. Ali, u ovo vreme predugih postizbornih dogovaranja, stižu dežurne zamerke na račun NBS da vodi skupu antiinflacionu politiku. Da li je baš tako?

NBS se, sudeći po poslednjem saopštenju, opredelila za to da cenu kroćenja inflacije, plati visokim kamatama u "operacijama na otvorenom tržištu", izbegavajući dalje povećavanje obavezne rezerve banaka, zbog visine kamata. A sve u cilju da građane i privredu spase od novog požara inflacije, a potom kamata, pa kursa. I sve tako u dobro poznati začarani krug.

Sudeći po rezultatima za prošlu godinu kada je rast cena sa 17,7 sveden na podnošljivih 6,6 procenata i prve mesece ove godine u kojoj je inflacija 5,7 odsto, NBS bez sadejstva fiskalne i podrške ukupne ekonomske politike uspeva da održi makroekonomsku stabilnost. I to mora košta. Na ovaj ili onaj način.

Prošle godine, po priznanju same NBS, takozvane repo-operacije koštale su 10,5 milijardi dinara. Nešto više od 130 miliona evra. Toliko je NBS isplatila onima koji su na tržištu kupovali njene hartije od vrednosti po kamati koja je bila znatno viša od inflacije. Budući da ove godine nisu poznati ni osnovni elementi ekonomske politike, a ukupna potrošnja ne malaksava, bez obzira na to što su budžeti u režimu privremenog finansiranja, lako se može dogoditi, a takvu mogućnost guverner Jelašić nije opovrgao, da NBS odista ovu godinu završi sa poslovnim minusom.

Da li će zbog toga biti odgovoran guverner?

Naravno – ne. Iako ga prozivaju. Ne zato što iza njega i njegovih poteza stoji zakon, koji mu omogućava da u borbi za zdrav novac iskoristi sve raspoložive alatke, ma koliko one koštale, već iz prostog razloga što je u praćenju (ne)postojeće ekonomske politike ostao sasvim sam. Pozivanje na ekonomsku teoriju, po kojoj izolovana monetarno-kreditna politika samo kratkoročno može biti delotvorna, ali na duže staze, bez osmišljenih poteza ekonomske i fiskalne politike, i kontraproduktivna, nikome ne znači mnogo. Važno je "političiti".