Besplatni zagrljaji

Momak po imenu Ričard Men iz Sidneja, Australija, ovih dana doživljava trenutke slave i sreće. Pre samo mesec dana on je kratki video-snimak – na kome, držeći transparent s natpisom "Besplatan zagrljaj", prilazi nepoznatim ljudima i obavija ruke oko njih – poslao na popularni internet sajt Jutjub. Taj "klip" je postao "zarazan": samo u prve dve nedelje videlo ga je tri miliona ljudi, a za mesec dana broj gledalaca se popeo na osam miliona.

"Besplatni zagrljaj" je postao svetski fenomen i globalna kampanja, sa volonterima u Tokiju, Seulu, Sijetlu, Berlinu, Londonu… Svugde se nudi "besplatan zagrljaj": kratkotrajni izliv ljudskosti prema nepoznatom, uz obrazloženje da se time smanjuje jaz između otuđenih ljudi i povećava ukupna količina sreće na planeti.

Planetarna sreća – postoji li tako nešto? Sreća je ovih dana najčešće korišćena reč na svim meridijanima: neizbežna je u čestitkama za Božić, obavezna u novogodišnjim željama. Upotrebljava se, doduše, češće ritualno nego iskreno i smisleno, ali nema sumnje da se količina globalne radosti i dobrog raspoloženja koncentriše upravo u poslednjim danima stare i prvim satima nove godine.

Ko, uostalom, ne želi da bude srećan, da ima srećne veze (ljubav), da živi srećan život? Ali da li svi razumemo svoju sreću? "Ni jedan čovek ne ume da odmeri sreću koju ima, nego samo sreću koju nema", napisao je u "Blagu cara Radovana" Jovan Dučić.

Sreća – šta je ona i kako je steći – tema je o kojoj je raspravljao još Aristotel, ali utisak je da ona postaje jedna od dominantnih tema u prvoj deceniji 21. veka, pošto je 20. obeležen neuspehom velikog eksperimenta masovnog usrećivanja, oličenog u ideji i ideologiji komunizma.

Londonski "Ekonomist" u svom prazničnom broju kao glavnu temu donosi "ekonomiju sreće". Pošto se postavlja formula za njeno izračunavanje: saldo dobrih osećanja minus ona loša, prelazi se na činjenice. Jedna od ključnih pri tom je: količnik sreće u pojedinim nacijama nije se bitno izmenio u poslednjih 50 godina. Bogati su, generalno, srećniji nego siromašni, ali porast bogatstva ne donosi i srazmeran porast sreće.

Veza između sreće i bogatstva je stara koliko i čovečanstvo. "Novac ne može da kupi sreću", kaže drevna izreka, koja u modernoj verziji ima dodatak "ali može da je iznajmi". U realnosti, novac jeste važan sastojak sreće – jer pruža sigurnost, zadovoljenje potreba, mogućnost izbora… Ali samo do izvesne granice. A tu granicu određuje čovekova priroda.

Jedna od njenih misterija je zašto neko nastavlja da ulaže ogromnu energiju u sticanje novca, kad ono što već ima ne može da potroši ni za nekoliko života? Objašnjenje je u "hedonističkom dirinčenju": pitanje sreće je i statusno. Ona se uvek poredi s drugima – srećniji smo ako imamo više novca, bolji auto, veću kuću od komšije. "Novac vas ne čini srećnim", iznosi svoj stav o ovoj temi mišićavi guverner Kalifornije Arnold Švarceneger. "Ja sada imam 50 miliona, a podjednako sam bio srećan i kad sam imao 48".

Ekstremna sreća je samo privremeno stanje: brzo se naviknemo na ono što smo postigli i stekli. Nauka, uz to, tvrdi da je sreća pre svega u genima: 50 odsto našeg stava prema životu je nasleđeno, osam odsto je rezultat faktora kao što su prihodi, obrazovanje, religija, bračni status, a 42 odsto zavisi od životnih okolnosti.

"U 2006. mi smo konačno shvatili koliko smo nemarni prema onome što nas čini srećnim", konstatuje se u božićnom uvodniku "Obzervera". "Konačno smo shvatili da to nije ekonomski rast – već način na koji se ponašamo".

Britanska Nova ekonomska fondacija (NEF), sačinila je, posebnom metodologijom – koja u obzir uzima kako svaka zemlja koristi svoje resurse za obezbeđivanje većeg blagostanja i dugovečnosti svojih stanovnika – "Indeks srećne planete". Na ovoj top-listi iznenađujuće prvi je Vanuatu, arhipelag od 80 ostrva u Zapadnom Pacifiku, sa 250.000 stanovnika. Nacije iz Grupe osam najrazvijenijih su negde pri dnu. (U ovom istraživanju nema podataka za Srbiju, dok je iz našeg regiona najbolje plasirana Slovenija.)

Da li to znači da je planetarna sreća ipak pravedno raspoređena? Primer male himalajske kraljevine Butan, u kojoj je suveren još 1972. uveo "bruto nacionalnu sreću" umesto bruto nacionalnog proizvoda, kao merilo blagostanja nacije, možda je poučan. Teško je, ipak, presuditi da li su Butanci – sledbenici budizma, koji, između ostalog, propoveda da "ne treba imati ono što želiš, nego želeti ono što imaš" – od Amerikanaca srećniji po svom izboru, ili zbog svoje izolovanosti.

Mnogo precizniji je, pak, indeks raspodele planetarnog bogatstva. Ako bi se celokupno stanovništvo zemlje svelo na deset ljudi, a sav novac na sto dolara, onda bi jedan čovek imao 99, a preostalih devetoro samo jedan.

Najnovija istraživanja demantuju i uverenje da "sreća ne može da kupi pare": ako imate pozitivan stav prema životu, ako ste optimista, ako verujete da ste srećni, bićete produktivniji, uspešniji, sa više para – dakle na višem stepeniku sreće.

Svako je, uostalom, kovač svoje fortune. Uključimo se zato i mi u kampanju "besplatnog zagrljaja". Globalnom pravilu da se nepoznati grle bez seksualnih konotacija, pri tom treba dodati i jedno lokalno: i bez predizbornih kalkulacija.