ALFA, BETA... DELTA

Ako je u pravu Zoran Ostojić, član rukovodstva Liberalno-demokratske partije (LDP), kada tvrdi da Miroslav Mišković pravi vladu, onda prisustvujemo jednom od neuobičajeno loših poslovnih poteza čoveka koji se mereno po obimu profita svrstava među najsposobnije Srbe.
Vlada, kao što čitaoci znaju, još nije formirana, mada je Mišković odmah posle izbora na proslavi dana Delta holdinga iskočio iz ritualnih voda govora o bilansu i planovima kompanije i apelovao na političare da što pre formiraju vladu koja će obezbediti normalan ambijent za poslovanje.

Ovih dana u klubu najmoćnijih srpskih privrednika rado se iščitava govor Iva Sanadera, hrvatskog premijera, neka vrsta poslanice hrvatskim preduzetnicima u kojima u gotovo pesničkom žaru Sanader izjavljuje: "Ja ću ponoviti ono što uvek kažem, vi ste cvijet hrvatskog društva... Da nema vas, sve bi bilo puno teže, vi stvarate nove vrijednosti i zato ću ja osobno i moja vlada biti uvijek na vašoj strani."

Naravno, posle se liberalnija hrvatska štampa sprdala s ovom vrstom cvetne patetike, ali poslovni ljudi u Hrvatskoj nisu imali ništa protiv nje, dok bi naši privrednici, rekao bih, bili zadovoljni i sa manje izliva ljubavi i podrške u situaciji kada se pretvaraju u dežurne krivce, sumnjive svima i svakom, proporcionalno broju miliona. Po toj logici, Miroslav Mišković je najsumnjiviji jer ih ima najviše.

Pomenuti LDP pokušaće da institucionalizuje te sumnje jer je najavio da će tražiti formiranje anketnog odbora u Narodnoj skupštini koji bi trebalo da ispita uticaj Miškovićeve kompanije na srpske medije s jedva skrivenom tvrdnjom da je Milka Forcan svima nama glavni urednik i, sledstveno tome, da mediji javni interes podređuju interesima ove kompanije.

Mislim da je inicijativa LDP-a legitimna i da bi korist od ispitivanja ove tvrdnje imali društvo, mediji i, pretpostavljam, Miroslav Mišković, za koga je, verovatno, najveća opasnost u smislu pozicije u društvu sadržana u gomilanju optužbi koje je neki put smešno demantovati.

Povod za inicijativu LDP-a bilo je saopštenje rukovodstva mesečnika "Status" koji je optužio Delta holding za ometanje distribucije broja u kome je objavljen intervju s Vladimirom Popovićem. Da sam na Miškovićevom mestu, ja bih donirao distribuciju "Statusa" jer kad se sabere sve što je o Miškoviću rečeno, osim novogovornih, ritualnih stereotipa da Mišković sve kontroliše, intervju sadrži barem dve konkretne činjenice koje svedoče u korist Miškovićevog karaktera. Popović i sam kaže da Mišković do para nije došao tako što je nekog opljačkao, već "na olovku i pamet". Drugo, svedoči da je Mišković odbio Đinđićev poziv na neku donatorsku večeru na kojoj je trebalo da bogati Srbi prilože pozamašne pare Srbiji, kao neku vrstu oproštajnice za poslovanje u Miloševićevo doba, i to rečima – "Nisam ja Karić".

Ali, ako povod za inicijativu LDP-a i nije neki baš jak razlog za upotrebu teške artiljerije na krupnu metu, to još ne znači da je inicijativa loša. Naprotiv. Artikulisan govor o uticaju moći, bilo političke, bilo finansijske, na medije u Srbiji danas jedan je od preduslova politike "čistih ruku" u društvenim poslovima. Dobrodošla je svaka rasprava koja se ne zasniva samo na tračevima plasiranim radi partijskog, grupnog ili ličnog interesa, jer ovo što se sada događa ozbiljan je simptom institucionalne krize. Odjednom, naime, uključujući i političare, svi govore o "neformalnim centrima moći koji vladaju Srbijom", a u nedostatku kreativnosti i mašte sve se završi na – najbogatijem.

Otuda inicijativa LDP-a može imati lekovito dejstvo. Rasprava o tim uticajima dobila bi formalno pokriće, imala glavu i rep i bila artikulisana određenim pravilima.

U boljim okolnostima verovatno ni LDP ne bi krio ko im je donirao skupu izbornu kampanju, čime je i sam pozamašno doprineo glasinama o "neformalnim centrima moći" koji su partiju Čede Jovanovića uveli u srpski parlament. Kako sada stvari stoje, jedino je sigurno da im Miroslav Mišković nije dao pare.

Glavni urednik nedeljnika "Vreme"