Srbija razgovara: treba li nam razvojna banka

Bez novih investicija ne može biti veće proizvodnje, izvoza i novih radnih mesta. Autori „Postkriznog modela ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2011–2020” zapisali su da udeo investicija u bruto domaćem proizvodu sa sadašnjih oko 20 odsto, treba povećati na 25 procenata u 2015, a na 28 odsto do kraja decenije. To je uslov da se, pored ostalog, do 2020. otvori oko 430.000 novih radnih mesta, uz prosečan godišnji rast industrijske proizvodnje od 6,9 odsto i prosečno povećanje BDP-a od 5,8 procenata. Ali, aktuelna kretanja u srpskoj, evropskoj i svetskoj ekonomiji ne idu naruku ovoj ambicioznoj projekciji iz „postkriznog modela”.

Neki tvrde da je već doveden u pitanje i prosečni ekonomski rast do 2020. od samo tri odsto, koji bi pratile prateće nevolje – inflacija i slabljenje dinara, ali i teškoće da se redovno vraćaju rate spoljnog duga. U tom slučaju, već u 2013. godini devizne rezerve bile bi znatno smanjene, a servisiranje spoljnog duga odnelo bi gotovo petinu ostvarenog BDP-a.

Stanje u privredi je alarmantno i Vlada Srbije treba što pre da donese vanredne i konkretne mere, učestali su apeli privrednika i ekonomista poslednjih dana. Već visoka zaduženost države i privrede dovodi u pitanje novo i sve skuplje zaduživanja u inostranstvu. Zbog toga je još jednom ponovljeno zalaganje za osnivanje razvojne banke Srbije. Sada se ona vidi kao „prvorazredni nacionalni i ekonomski interes”, jer ćemo morati višeda se oslanjamo na sopstvene snage.

Da li nam je državna razvojna banka neophodna, kasni li se s njenim osnivanjem, ima li ih u svetu i kakva su iskustva, o tome su za „Politiku” razgovarali dr Boško Živković, predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije, i Dr Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

Politika: Tvrdite da je neophodno da Srbija ima nacionalnu ili državnu razvojnu banku? Zašto?

Živković: Neophodno je i poželjno. Model privrednog rasta iz prošle decenije došao je potrošen. Njegov kraj je ubrzala kriza. On je proizvodio ogroman deficit u spoljnoj trgovini. Ogroman uvoz ne može da se pokrije malim izvozom razmenljivih proizvoda i usluga. Da bi se to promenilo neophodno je da država podstiče neke sektore, ali ne da direktno finansira i diskriminiše jedna preduzeća na račun drugih. Reč je o proizvođačima robe za izvoz, naročito sektore koji imaju najveću mogućnost rasta, gde su tehnološke promene najbrže. Druga grupa su delovi privrede koji otvaraju najviše radnih mesta. Razvojna banka ne bi ugrožavala postojeći bankarski sektor, već je njena uloga da mu pomogne da novac usmerava ka ovim poželjnim privrednim sektorima.

Politika: Da li kao predstavnik banaka imate izvesnu rezervu prema razvojnoj banci?

Dugalić: Svoju sumnju ne izražavam kao predstavnik bankarskog sektora, nego pre svega kao ekonomista, profesor univerziteta. Kad se osniva neka nova institucija mora da se postavi pitanje šta se hoće i kako to da se postigne. U slučaju stvaranja razvojne banke dobre namere i ciljevi nisu sporni. Ali, čemu osnivanje razvojne banke ako već postoji Fond za razvoj. Kakva bi bila razlika između postojećeg Fonda za razvoj, preko koga država može da menja postojeću privrednu struktura, da je usmerava i podstiče – i razvojne banke? Dakle, zašto se misli da bi budućom razvojnom bankom moglo nešto da se uradi, što već postojećim Fondom za razvoj nije moglo? U čemu je njihova razlika? Ovo pitam zbog toga što smo skloni da nagomilavamo institucije koje rade isti posao, pa se ne zna šta ko radi. JUBMES (Jugoslovenska banka za međunarodnu ekonomsku saradnju), koji i danas postoji, decenijama je izvanredno osiguravao i kreditirao izvozne poslove preduzeća. Osnovane se dve nove institucije s gotovo istim zadatkom – SIEPA i AOFI. Nijedna nije dosegla ono što je radio JUBMES. Zato smatram da je pametnije novac uložiti u dogradnju i razvoj postojećeg Fonda za razvoj, nego stvarati razvojnu banku. Izgleda da mnogi privrednici očekuju da će od razvojne banke dobijati kredite po kamatnoj stopi od tri odsto i s počekom od četiri godine, što je nerealno.

Politika: Dakle, čemu razvojna banka kad imamo Fond za razvoj?

Živković: Baš zato što imamo Fond za razvoj, koji ne radi dobro. Dokaz je visoki iznos nenaplativih kredita, jer Fond daje direktne kredite. Razvojna banka bi preuzela deo aktive Razvojnog fonda, ali ne bi nastavila da radi kao Razvojni fond. Ključna razlika je u tome što razvojna banka ne bi direktno kreditirala preduzeća. Ona bi podsticala poslovne banke da pod povoljnijim uslovima plasiraju svoja sredstva ciljanoj grupi preduzeća i sektora. Kao što to rade Evropska banka za razvoj, Evropska banka za obnovu i razvoj i nemačka razvojna banka KFW. Kod njih nema direktnog kreditiranja, jer ono podrazumeva politički pritisak, političku borbu da se preuzme kontrola nad tom institucijom i rasipanje novca, što se sada događa kada imamo mnogo institucija za koje se ne zna šta je svrha njihovog postojanja. Sve te funkcije treba da preuzme razvojna banka koja treba da promeni upotrebu javnog novca za podsticanje razvoja. Tog novca ima, on nije mali. Uprkos krizi biće ga i iz pretpristupnih fondova Evropske unije. Namera je da se taj novac ne rasipa, što će se postići indirektnim kreditiranjem. Tako što će razvojna banka podsticati komercijalne banke da, na primer, odobravaju kredite malim i srednjim preduzećima iz prehrambene industrije po nižim kamatama i na duži rok otplate, što je korisno i za banke.

Politika: Od razvojne banke se očekuje jeftin novac?

Živković: To je pogrešno očekivanje. Novac koji je država do sada davala pojedinim preduzećima preko Razvojnog fonda i Agencije za podsticanje izvoza neće se ubuduće tako deliti. Razvojna banka će preuzeti Razvojni fond i SIEP-u, a preuzeće i nekadašnje funkcije JUBMES-a. Garantovaće poslove velikih izvoznika i građevinskih preduzeća u inostranstvu, što oni danas nemaju. Za to ima dovoljno novca. Njeno osnivanje neće dodatno opteretiti budžet, niti je za to neophodno dodatno zaduživanje zemlje. Biće dovoljno samo da se promeni način upotrebe državnog novca namenjenog razvoju.

Politika: Da li bi ovako zamišljena razvojna banka bila bolja od postojećeg Fonda za razvoj?

Dugalić: Banke već sada imaju 18,5 odsto takozvanih loših zajmova. Ni ekstremno povoljne kredite Fonda za razvoj klijenti ne vraćaju. Kako će banke biti podsticane da odobravaju povoljnije kredite? Neko to mora da plati – banka ili država. Jer, taj povoljni kredit mora da ima nižu kamatu, duži rok otplate, a verovatno i neki grejs period. Privrednici od razvojne banke očekuju kredite uz kamatnu stopu od tri procenta i grejs period od nekoliko godina.

Politika: Znači li to da razvojna banka, praktično, nema koga da kreditira, jer nema solidnih dužnika?

Živković: Razvojna banka ima kome da pozajmi novac. Nenaplative kredite su, po pravilu, dobijali velike firme pod povoljnim uslovima, koji nisu važili za mala proizvodna preduzeća iz unutrašnjosti Srbije. Veliki deo kredita je otišao u nekretnine, što je promašaj velikih razmera. Razvojna banka bi kredite određenom sektoru subvencionisala državnim novcem i novcem koji država dobija iz inostranstva po raznim aranžmanima, a koji se sada neracionalno troši. Namera je da se ukine davanje kredita pojedinačnom zajmoprimcu. Iskustvo više južnoameričkih zemalja potvrđuje da, kada nacionalne razvojne institucije daju direktne kredite, dolazi do političke korupcije i propasti takve institucije. Na drugoj strani je dobar primer Nemačke razvojne banke (KFW), koja podigla nemačku industriju posle Drugog svetskog rata. Niko nije doveo u pitanje korisnost i efikasnost upotrebe njenih sredstava.

Politika: Može li razvojna banka da izbegne taj neželjeni uticaj politike?

Dugalić: Sve što država osniva i kontroliše, a u državnim institucijama su predstavnici nekih partija. Taj uticaj je neizbežan.

Politika: Da li je taj uticaj neizbežno negativan?

Dugalić:Ne mora uvek da bude, ali iskustvo nas uči da su partijski kadrovi u obavezi da zastupaju partijske stavove. U ovoj našoj priči o tome ko će dobiti kredit odlučuje razvojna banka.

Živković: Ne. Ona samo određuje šemu podsticaja. Ponaša se kao EBRD. Ona ne zna koje će preduzeće da dobije kredit. Odluku o tome donosi banka.

Dugalić:To liči na subvencionisane kredite za likvidnost koji su bili neophodni i mnogo su pomogli privredi. Ali, MMF nam sugeriše da subvencije iz budžeta moraju da se smanjuju i ukidaju. Može li, i koliko, država da izdvoji zasubvencije kredita? To mnogo košta, makar novac dolazio i iz inostranstva.

Živković: Koliko god da ima para, mora racionalno da se koriste. Država sada ne zna da li je izdvajan novac za razvoj optimalno trošen. Niko nije izračunao stope prinosa tih ulaganja, niti je podneo račun, a potrošene su ogromne pare.

Politika: Na koja ulaganja konkretno mislite?

Živković: Mislim na Nacionalni investicioni plan. Razvojna banka će biti obavezna da saopštava i stope prinosa i da o svom radu izveštava parlament, imaće svog revizora i mora poštovati bankarske standarde. Ona je rizičnija od komercijalne banke, ali zbog toga se osniva posebnim zakonom da njeni rizici ne bi bili prevaljeni na druge banke. Zato je država njen vlasnik i ne sme da prima depozite.

Dugalić: U čemu bi bio rizik razvojne banke ako bi kredite odobravale poslovne banke, a razvojna banka, na primer, kaže da je prioritet izvoz maline. Ako poslovna banka odobri kredit proizvođaču maline, a taj posao propadne, gde je tu rizik razvojne banke?

Živković: Razvojna banka garantuje takve velike poslove.

Dugalić: Da bi davala garancije, ona mora da ima veliki osnivački kapital?

Živković: Predlog je da njen početni kapital, iz budžeta, bude 400 miliona evra, što MMF ne osporava. MMF je protiv direktnog subvencionisanja preduzeća iz budžeta, koje ne radi ili loše radi.

Politika: Koliko su odmakle pripreme i kada će banka početi da radi?

Živković: Vlada je izradila dobar Nacrt zakona. U njega je ugrađeno iskustvo posrednog kreditiranja najboljih svetskih razvojnih banaka, pre svega nemačke KFW iEBRD.

Dugalić: Ovako zamišljena razvojna banka se razlikuje od one za koju se zalažu neki njeni predlagači. Njihova očekivanja su drugačija od predloga iz Nacrta zakona.

Živković: Slažem se. Na jednom skupu u Privrednoj komori sam razumeo da privrednici očekuju da se Fond za razvoj samo pretvori u banku i da se pojača dodatnim parama. Stav ekonomista je da bi to bilo pogrešno, novac bi se brzo potrošio bez značajnih rezultata. Razvojna banka može da bude i tehnička podrška i državnim projektima izgradnje velike državne i infrastrukture.

Politika: Da li smo zakasnili s njenim osnivanjem?

Živković: Jesmo. Ovakav predlog je postojao još 2002. Zbog političkih promena koje su se dogodile početkom 2003. on nije ostvaren, a tada je bilo mnogo više para. Prevagnula je zamisao da se javni novac troši na raznim mestima i bez uvida javnosti. Usvajanje zakona o razvojnoj banci može se očekivati narednih meseci, ali treba računati sa otporima. Ako ovaj predlog propadne, nastavilo bi se po starom, što bi, pored ostalog, dovelo do kolapsa bilansa plaćanja, odnosno spoljne likvidnosti zemlje već 2016. godine.