Dečja pesmica

Beograd, Priština, Brisel, Jarinje, Berlin, Zubin Potok, Merkel, Tadić, predsednici opština sa severa Kosova, Borko, Edita, Vuk...

Sve što se poslednjih nedelja događa oko grčevitih pokušaja da se zaoštravanjem konflikta na severu Kosova onemogući da Srbija dobije status kandidata mi govori da oni koji vode našu politiku nisu gledali dečje TV programe. Da jesu, verovatno bi zapamtili pesmicu „Kolariću, paniću” u kojoj se „pletemo samiću, sami sebe zaplićemo i sami sebe rasplićemo...” i nešto bi od te pesme i naučili. Posebno iz onog njenog manje poznatog dela koji kaže: Svakog dana život sprema sto nevolja i problema, i pitanja sreću svuda: zašto, kako, gde i koga. Zato kad se problem stvori, piši, reši, odgovori. Mućni malo, dobro pazi, glavom kroz zid ne prolazi! Traži otvor, traži vrata, sve ne može ni tvoj tata!

U stvari, izgleda da su neki od donosilaca političkih odluka tek pre nekolikodana čuli ovu pesmicu, pa su „mućnuli” i sada traže neki „otvor, vrata” da ne bi glavom prolazili kroz zid. I tako se kosovskom problemu, mimo volje mnogih, bliži rasplet.

Tom raspletu pre svega doprinosi negde i nekad doneta odluka za čije sprovođenje je zadužen i žrtvovan Borko Stefanović. Ta odluka je zakasnela ali se sprovodi i imam utisak da je namerno sabijena u tesan vremenski rok od nekoliko dana jer bi se u nekom dužem vremenskom periodu sve još jednom rasplinulo u jalovim raspravama o papirima koji nas obavezuju na nemoguće. Naravno, mislim na preambulu Ustava. Dobra strana bavljenja papirima o Kosovu je da se prvi put naglas čitaju i tumače namerno skrivani tekstovi Rezolucije 1244 i kumanovske kapitulacije. Naime, postaje očigledno da međunarodna zajednica sprovodi politike na koje je Srbija svojim potpisom pristala.

Rasplet je nesumnjivo podstaknut i „Preokretom” koji uprkos podsmehu, omalovažavanju i kategoričnom odbijanju prerasta u ozbiljan pokret građana i građanki spremnih na akciju i željnih ozbiljnih promena. „Preokret” je legitimizovao javno zagovaranje drugačije politike prema Kosovu, a rastuća podrška koju dobija otvara prostor strankama na vlasti da naprave nekoliko hrabrijih koraka ka novim, drugačijim rešenjima. Istovremeno ohrabruje činjenica da „Preokret” razmišlja i kratkoročno, dakle u vezi sa blokadomprelaza i kandidaturom, i dugoročno, kroz realno sagledavanje neizbežnih suštinskih ekonomskih i društvenih promena na putu ka dobrosusedskim odnosima sa Kosovom i članstvu u EU.

Za dugi period pregovora i privikavanja na novu realnost koji je pred nama mogu biti korisna razmišljanja Stefana Volfa koji se bavi načinima rešavanja međuetničkih konflikata. On uspostavlja tri faktora uspeha: vođstvo, diplomatiju i strukturu institucija. Primenjujući ovu teoriju na Kosovo on kaže: „Dosadašnji neuspeh u pronalaženju rešenja kroz pregovore počiva na: 1. Nespremnosti lokalnih vođa da pristanu na bilo šta manje od njihovih maksimalnih zahteva; 2. Diplomatski napori koji su od samog početka sputani jer suzapadne zemljepriznalekosovskunezavisnost; 3. Nedostatak hrabrosti i mašte prilikom osmišljavanja institucija koje bi istovremeno mogle da zadovolje očekivanja i Albanaca i Srba.

Ako bi poštovali ova tri principa trebalo bi da oni koji zvanično vode novu politiku budu odlučni u sprovođenju svoje vizije, i svoje posvećenosti miru. Vođe sa obe strane moraju da se povežu, i da komuniciraju, i u tom smislu nagoveštaj o pristanku na učešće na skupovima i Kosova, i Srbije ohrabruje. U domenu diplomatije, bolje prepoznavanje i uvažavanje različitosti lokalnih potreba još može uticati na stavove zapadnih zemalja. I na kraju, institucije koje se uspostavljaju moraju biti usredsređenena temu kojom se bave, i moraju biti inovativne i fleksibilne. Naprosto, dve strane moraju odustati od svojih maksimalnih zahteva i prihvatiti različitost svojih potreba. Moraju više razmišljati o suštini dogovora, a ne o imenima kojima će te dogovore institucije nazivati. I za kraj, sada kada smo počeli da se rasplićemo, ne smemo dozvoliti da oni koji od naše bede i siromaštva profitiraju ponovo nas zapletu u mrežu svojih interesa. Na političkoj sceni sve jeprisutnija nova generacija pragmatičnih političara, koji svojepolitičko delovanje baziraju na stihovima:Traži otvor, traži vrata, sve ne može ni tvoj tata! Sve ne može čak ni mama, traži sam i traži sama!