Beogradu s ljubavlju

U nedelji za nama pred bioskopsko gledalište izašla su dva nova domaća filma „The Box“ i „Praktičan vodič kroz Beograd sa pevanjem i plakanjem“, sa kojima su se, dostojanstveno i sasvim uspešno, predstavila dva debitanta u formi dugometražnog igranog filma: rediteljka Andrijana Stojković, već dobro poznata i kao vrsan dokumentarista, i reditelj Bojan Vuletić, doskorašnji asistent u filmovima „Klopka“, „Kordon“, „Munje“ i scenarista „Ljubavi i drugih zločina“.

 Iako su i estetski i stilski međusobno različiti, ova dva filma osim činjenica da su oba debitantska i da su prošli kroz višegodišnji produkcijski pakao, vezuje još jedna, i to ključna, karakteristika. I jedan i drugi o Beogradu i Beograđanima govore sa puno ljubavi. Predstavljaju grad i njegove građane drugačije (pozitivnije) od mnogih domaćih filmova u poslednje vreme. Portretišu Beograđane i stanovnike ove zemlje kao pomalo otkačene, „bleskaste“ ljude, koje kroz život više vodi slabo kontrolisana emocija negoli racio, sa čime će se gledaoci lako složiti i identifikovati.

„The Box” Andrijane Stojković (scenario pisali Andrijana i Slavoljub Stanković prema istoimenom Stankovićevom romanu) nepretenciozan je a rafiniran, estetski kultivisan i stilski dosledan mali crno-beli film dvostrukog (paralelnog) narativnog toka u kojem, kroz gotovo eksperimentalnu igru kvazidokumentarističke i igrane forme u kamernoj atmosferi, autorka suptilno i nenametljivo gradi prilično snažnu emociju. Onu koja se postepeno rađa kroz priču i direktne ispovesti tri mlada Beograđanina različitih ćudi, obrazovanja i mladalačkih htenja, koji rade kao pakeri u ambasadama i direktnih (paralelnih) ispovesti „spakovanih“ – inostranih diplomata koji su u vreme raspada Jugoslavije (1992), uvođenja sankcija i viza i praskozorja rata, sa svim svojim stvarima digli sidro iz Beograda. Jedna rokerska, navijačka i studentska mladost je prekinuta, a diplomatska karijera, uz veliko „so sorry“, samo je izmeštena na drugo mesto. Ostaje ta velika, metaforična kutija. Hermetički zatvorena, da se iz nje nigde još dugo ne može izaći. Ostaje taj osećaj bazičnog emotivno-kulturološko-civilizacijskog nerazumevanja između nas i njih...

 Čitavoj atmosferi filma u kojem preovladavaju beli tonovi veoma je doprinela fotografija snimatelja Dušana Joksimovića, glumačka igra Ivana Đorđevića (roker), Slobodana Negića (uspešan student) i Marka Janketića (iracionalno pasioniranog navijača „Zvezde“), kao i dobro uklopljena muzika bendova „Darkvud dab“, „Veliki prezir“, „Kazna za uši“...

Vuletićev „Praktičan vodič kroz Beograd sa pevanjem i plakanjem“, omnibus film samo jednog autora, sačinjen od četiri filmske celine i epiloga, upravo je to što mu i naslov sugeriše. Film o Beogradu i Beograđanima, u kojem se i peva i plače. U kojem se rađaju ljubavi, otkriva kako se ljube Francuskinje i Amerikanci, kako se venčava sa Hrvatom i kako se Turčinu objašnjava šta znači sevdah a šta dert.

Hristina Popović i Leon Lučev u ostvarenju Bojana Vuletića

 Drugim rečima, Vuletićev film (scenario pisao zajedno sa Stefanom Arsenijevićem) prilično je zabavna romantična komedija simpatične ideje. Pravi mali evropski film, produkcijski upakovan i utegnut po svim trenutno važećim evropskim fondovskim standardima. S druge strane i dovoljno je autentičan, te mu se ne može mnogo zameriti to što se na trenutke u njemu može prepoznati i svesna autorova kalkulacija i pokoja veštačka konstrukcija.

Kratki filmovi: „Zaljubljivanje“ (Žili Gaje, francuska gitaristkinja, i ponovo izvrstan Marko Janketić kao njen domaćin i pratilac), „Kriza“ (Anita Mančić, muzički organizator na Kolarcu, i Žan-Mark Bar kao kuvar u američkoj ambasadi, što se lažno predstavlja kao diplomata), „Preljuba“ (Nada Šargin kao hotelska sobarica i Baki Davrak kao turski biznismen koji ne zna šta ga je to snašlo u Beogradu) i „Venčanje“ (odlični Hristina Popović i Leon Lučev kao srpski i hrvatski policajci koji stupaju u brak), u omnibus celinu upakovani su uz pomoć nekoliko interesantno smišljenih i duhovito postavljenih pevačkih vezivnih tkiva, što doprinosi vedrini filma.

U znak dobrodošlice strancima peva hor stjuardesa, u znak njihove bezbednosti u gostoprimljivom Beogradu pevaju policajci, a u znak domaćinskog odnosa prema gostima zapevaće i hor sobarica. Oproštajni pozdrav i poziv da nam opet dođu u goste, svojom pesmom će odaslati zatvorski robijaši, jer dragi strani gosti dođu kod nas i odu, a emotivno eksplozivni Beograđani ostaju srećni u svom malom zatvoru smeštenom u predvorju Evrope.

Osim što je vedar, Vuletićev film ima i onu finu dozu samoironije i dobronamernog smeha na sopstveni račun, što je i inače osobina Beograđana. Ova simpatična razglednica iz Beograda koju šaljemo Evropi izvrsno je snimljena zahvaljujući direktorki fotografije Jeleni Stanković...

Naravno, i „The Box“ i „Praktičan vodič...“ nisu filmovi bez mana, ali su im vrline dovoljno jake da im manjkavosti možemo progledati kroz prste. U ime ljubavi prema Beogradu i Beograđanima i u ime lepeze emocija koju i jedan i drugi film poseduju.