Sunce, porodica i duh predaka

Olovno nebo, lapavica i ledeni vetar već su dosadili najzimogrožljivijim Beograđanima, iako je tek početak zime. Ako ne mogu da otputuju na Mauricijus, mnogi sugrađani zato razgledaju slike sa letovanja da bi se malo "ugrejali". Ili gledaju kanale na kojima se prikazuju putopisi sa vrelog peska. Za one koji bi da pobegnu u tople krajeve, a njihovoj mašti nedostaje "goriva", rešenje se, možda, nalazi u Muzeju afričke umetnosti, riznici nakita, oruđa i garderobe iz užarenog pojasa. Poseta ovoj ustanovi ne mora da znači odvajanje od prazničnog raspoloženja. Mnogi od eksponata priča su o festivnom duhu Crnog kontinenta, a ovih dana u muzeju je gostujući kustos iz Senegala, Biradjej Fal, koji rado priča o tome kako se dolazak nove godine proslavlja u njegovoj domovini. Kako kaže, i u toploj Africi je doček Nove godine takođe jedan od najznačajnijih praznika.

– Proslavljam Novu godinu na način na koji to radi gotovo svih deset miliona stanovnika Senegala. Za nas je to prilika da provedemo prijatne trenutke sa članovima šire familije. Uvek jedna porodica organizuje provod, a mi ostali odlazimo kod njih u goste. Svakog 31. decembra, nas četrdesetak iz svih delova Senegala okupljamo se u kući domaćina, a uvek je to drugi rođak. Obavezno ponesemo neke namirnice, uglavnom meso i povrće, i žene u poslednjim satima stare godine pripremaju gozbu za sve okupljene članove porodice. Naš prvi obrok je obično čebu đen, tradicionalno jelo od ribe i pirinča – kazuje Biradjej Fal.

Njegova porodica je velika, iako on sam još nije oženjen. Ima pet sestara i četvoricu braće, i mnogo drugih bliskih rođaka. U ovoj zapadnoafričkoj državi familija se okuplja već u podne, 31. decembra, i tada počinje proslava. Zabavljaju se obučeni u tradicionalne afričke nošnje sve do prvog mraka. Tada nastupa zapadnjačka groznica i muškarci i žene oblače evropsku garderobu. Gospoda uskaču u odela, vezuju kravate, a dame čak stavljaju perike da bi što više ličile na Evropljanke. Gost iz Afrike podseća da je za preplitanje dve kulture najzaslužniji Leopold Sedar Sengor, nekadašnji senegalski predsednik i pesnik, otac frankofonije u Senegalu.

– Kao što smo u toku dana tradicionalni Afrikanci, tako uveče mnogo podsećamo na Zapadnjake. Društvo ostaje isto, ali se svi presvlačimo, sprema se večera, mese se sitni kolači. Ne izlazimo u restorane, već ostajemo u kući da Novu godinu dočekamo uz najbliže – nastavlja Fal.

Za razliku od Zapadnjaka koji u ponoć otvaraju boce šampanjca, euforično se pozdravljaju i ljube sa svima, u Africi, kad otkuca ponoć, dolazi vreme molitve. U mislima okupljenih prizivaju se svi članovi porodice koji nisu među njima.

– Kult predaka se jako poštuje u Africi i prelazak iz stare u novu godinu povod je da se setimo mrtvih, ali i onih koji su daleko, koji su na putu van zemlje. Na primer, ja ću Novu godinu dočekati u Srbiji i svi članovi moje familije misliće na mene u ponoć i spominjaće moje ime u svojim molitvama. Da sam u svojoj zemlji, sigurno bih i ja bio sa njima. Pozvao bih i svoje prijatelje strance da dođu, jer je teško kad čovek provodi praznik usamljeno. Mi ne odlazimo u restorane, jer je Nova godina prilika da porodica bude na okupu – kaže Biradjej.

Četrdesetdvogodišnji Senegalac je ove godine, zbog posete Beogradu, propustio duh fijeste koja u Africi počinje već 24. januara. On obično dekoriše veliku dnevnu sobu, tako da podseća na tradicionalnu senegalsku kolibu sa šiljastim krovom. Kao što je božićno drvo nezaobilazno u nekim drugim krajevima sveta, tako je podsećanje na afričku kućicu simbolično povezivanje sa korenima u ovoj većinski islamskoj zemlji. Predsednik Republike i gradonačelnik glavnog grada, Dakara, prve minute nove godine proslavljaju sa Senegalcima na glavnom gradskom trgu.

– U toj atmosferi mi stariji igramo uz afričke ritmove do ranih jutarnjih sati. Ako ostanemo kod kuće, gledamo televiziju na kojoj obavezno prikazuju prvu bebu koja se rodila u novoj godini. Običaj je da jedna od viđenijih žena u Senegalu pripremi poklon za novorođenče i poseti srećnu majku u bolnici. Mladi odlaze na žurke i zabavljaju se uz svoje društvo. Ove godine propuštam sve to. Daleko sam od kuće, okružen mnogim nepoznatim svetom i jezikom koji ne razumem. I još nešto – sneg. Možda je on nezaobilazna scenografija za novogodišnji doček u velikom delu sveta. Ali ne i u Africi. Tamo su sada divna 23 stepena – sa senkom nostalgije dodaje gostujući kustos Biradjej Fal.