Сунце, породица и дух предака

Оловно небо, лапавица и ледени ветар већ су досадили најзимогрожљивијим Београђанима, иако је тек почетак зиме. Ако не могу да отпутују на Маурицијус, многи суграђани зато разгледају слике са летовања да би се мало "угрејали". Или гледају канале на којима се приказују путописи са врелог песка. За оне који би да побегну у топле крајеве, а њиховој машти недостаје "горива", решење се, можда, налази у Музеју афричке уметности, ризници накита, оруђа и гардеробе из ужареног појаса. Посета овој установи не мора да значи одвајање од празничног расположења. Многи од експоната прича су о фестивном духу Црног континента, а ових дана у музеју је гостујући кустос из Сенегала, Бирадјеј Фал, који радо прича о томе како се долазак нове године прославља у његовој домовини. Како каже, и у топлој Африци је дочек Нове године такође један од најзначајнијих празника.

– Прослављам Нову годину на начин на који то ради готово свих десет милиона становника Сенегала. За нас је то прилика да проведемо пријатне тренутке са члановима шире фамилије. Увек једна породица организује провод, а ми остали одлазимо код њих у госте. Сваког 31. децембра, нас четрдесетак из свих делова Сенегала окупљамо се у кући домаћина, а увек је то други рођак. Обавезно понесемо неке намирнице, углавном месо и поврће, и жене у последњим сатима старе године припремају гозбу за све окупљене чланове породице. Наш први оброк је обично чебу ђен, традиционално јело од рибе и пиринча – казује Бирадјеј Фал.

Његова породица је велика, иако он сам још није ожењен. Има пет сестара и четворицу браће, и много других блиских рођака. У овој западноафричкој држави фамилија се окупља већ у подне, 31. децембра, и тада почиње прослава. Забављају се обучени у традиционалне афричке ношње све до првог мрака. Тада наступа западњачка грозница и мушкарци и жене облаче европску гардеробу. Господа ускачу у одела, везују кравате, а даме чак стављају перике да би што више личиле на Европљанке. Гост из Африке подсећа да је за преплитање две културе најзаслужнији Леополд Седар Сенгор, некадашњи сенегалски председник и песник, отац франкофоније у Сенегалу.

– Као што смо у току дана традиционални Африканци, тако увече много подсећамо на Западњаке. Друштво остаје исто, али се сви пресвлачимо, спрема се вечера, месе се ситни колачи. Не излазимо у ресторане, већ остајемо у кући да Нову годину дочекамо уз најближе – наставља Фал.

За разлику од Западњака који у поноћ отварају боце шампањца, еуфорично се поздрављају и љубе са свима, у Африци, кад откуца поноћ, долази време молитве. У мислима окупљених призивају се сви чланови породице који нису међу њима.

– Култ предака се јако поштује у Африци и прелазак из старе у нову годину повод је да се сетимо мртвих, али и оних који су далеко, који су на путу ван земље. На пример, ја ћу Нову годину дочекати у Србији и сви чланови моје фамилије мислиће на мене у поноћ и спомињаће моје име у својим молитвама. Да сам у својој земљи, сигурно бих и ја био са њима. Позвао бих и своје пријатеље странце да дођу, јер је тешко кад човек проводи празник усамљено. Ми не одлазимо у ресторане, јер је Нова година прилика да породица буде на окупу – каже Бирадјеј.

Четрдесетдвогодишњи Сенегалац је ове године, због посете Београду, пропустио дух фијесте која у Африци почиње већ 24. јануара. Он обично декорише велику дневну собу, тако да подсећа на традиционалну сенегалску колибу са шиљастим кровом. Као што је божићно дрво незаобилазно у неким другим крајевима света, тако је подсећање на афричку кућицу симболично повезивање са коренима у овој већински исламској земљи. Председник Републике и градоначелник главног града, Дакара, прве минуте нове године прослављају са Сенегалцима на главном градском тргу.

– У тој атмосфери ми старији играмо уз афричке ритмове до раних јутарњих сати. Ако останемо код куће, гледамо телевизију на којој обавезно приказују прву бебу која се родила у новој години. Обичај је да једна од виђенијих жена у Сенегалу припреми поклон за новорођенче и посети срећну мајку у болници. Млади одлазе на журке и забављају се уз своје друштво. Ове године пропуштам све то. Далеко сам од куће, окружен многим непознатим светом и језиком који не разумем. И још нешто – снег. Можда је он незаобилазна сценографија за новогодишњи дочек у великом делу света. Али не и у Африци. Тамо су сада дивна 23 степена – са сенком носталгије додаје гостујући кустос Бирадјеј Фал.