Osuđenik za ubistvo oslobođen

Čačak – Učitelj iz Čačka Aleksandar Trifunović (45) pušten je na slobodu i oslobođen krivice za ubistvo posle deset meseci izdržane kazne. Oslobađajuću presudu, koja je strankama dostavljena 1. decembra, izrekao je Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa i to je novi obrt u jednom od najneobičnijih slučajeva srpskog pravosuđa.

Naime, policija u Čačku uhapsila je Trifunovića 28. januara ove godine u 14.30 sati zato što je prethodno tog dana u Višem sudu u Valjevu osuđen na 12 godina zatvora zbog ubistva sugrađanina i ispisnika Dragana Matovića. Optuženi tada nije prisustvovao izricanju presude, niti je ranije uopšte bio pritvaran kao sumnjiv, a odgovarao je po privatnoj optužnici i osuđen je na osnovu indicija.

U januarskoj presudi Višeg suda navedeno je da je Trifunović usmrtio Matovića noću između 12. i 13. jula 2002. godine na Kameničkom jezeru kod Valjeva, u blizini šatora gde su zajedno kampovali. Trifunović je, dodaje se, nakon svađe prišao Matoviću s leđa, iznenada mu nabacio konopac na vrat i stezao omču istovremeno ga udarajući čvrstim predmetom po glavi, a potom telo ubacio u jezero.

Posle tog događaja Trifunović je nastavio da živi slobodno, bez pritvora i optužnice koju je, ipak, 19. oktobra 2004. godine podigao pokojnikov otac, Obrad Matović iz Čačka.

Trifunović i Matović bili su drugovi s Pedagoške akademije i odlučili su da kampuju kod Kameničkog jezera, pošto Trifunovićeva tazbina živi nedaleko. Iz prvostepene presude saznaje se da su Čačane po dolasku, 12. jula, pored jezera i šatora videli i s njima razgovarali drugi pecaroš i jedan čuvar obližnje fazanerije. U toku noći čuvari druge smene čuli su svađu iz čačanskog šatora, oko sat iza ponoći probudilo ih je kašljanje – krkljanje iz tog pravca a kasnije i fazani, koji su prhnuli uznemirivši se zbog nečega.

Sledećeg dana, Trifunovićeva supruga donela je ručak od kuće pitajući gde je Matović, a od muža je dobila odgovor da je „tu negde, peca”.

Žena je uveče (13. jula u 22 sata) nestanak prijavila policiji a leš u jezeru spazio je upravo Trifunović sledećeg dana, 14. jula u 8 sati. Obavljen je uviđaj, zatim i obdukcija pa je utvrđeno da je stezanje vrata omčom „učinjeno od strane drugog lica, iznenadno, pri čemu se povredilac nalazio iza leđa oštećenog”. Trifunoviću su tada oduzete stvari (konopac, sekira, odeća) i date na analizu, ali ih je policija, po nalogu tužilaštva, vratila 20. septembra iste godine. Optuženi je kasnije izjavio da je sve uništio kako ga ne bi podsećalo na nezgodan događaj.

Međutim, veće Apelacionog suda, kojim je predsedavao mr Sretko Janković, preinačilo je presudu Višeg suda, zaključivši da nema dovoljno dokaza da je Trifunović ubio Matovića. Iako je tokom postupka izveden veliki broj dokaza, od DNK analize, preko uviđaja do saslušanja svedoka, „nema nijednog koji bi Trifunovića neposredno povezivao sa ubistvom”.

Po oceni Apelacionog suda, nedostaje i motiv („Nije utvrđeno da su Trifunović i Matović ranije imali bilo kakvih sukoba”) a pošto je na mestu ubistva bilo još kampera, ribolovaca i kupača, „ne može se isključiti razumna mogućnost da je Matovića života moglo lišiti i drugo lice”.

U presudi iz Beograda navodi se i ovo:

„Apelacioni sud je uveren da je možda poslednja prilika za potpuno i pravilno utvrđivanje činjeničnog stanja u ovom slučaju prestala da postoji nakon potpuno neobjašnjivog postupka nadležnih policijskih organa i tužilaštva, kada su okrivljenom vraćeni komadi konopca i patike, pre nego što je ovaj veoma važan dokazni materijal ozbiljno forenzički ispitan”.

Na presudu Apelacionog suda nema žalbe, ali nam je punomoćnik porodice Matović, čačanski advokat Miroslav Bojić, juče rekao:

– Od Vrhovnog kasacionog suda Srbije zatražićemo vanredni pravni lek u ovom slučaju.

G. Otašević