Осуђеник за убиство ослобођен

Чачак – Учитељ из Чачка Александар Трифуновић (45) пуштен је на слободу и ослобођен кривице за убиство после десет месеци издржане казне. Ослобађајућу пресуду, која је странкама достављена 1. децембра, изрекао је Апелациони суд у Београду, након одржаног претреса и то је нови обрт у једном од најнеобичнијих случајева српског правосуђа.

Наиме, полиција у Чачку ухапсила је Трифуновића 28. јануара ове године у 14.30 сати зато што је претходно тог дана у Вишем суду у Ваљеву осуђен на 12 година затвора због убиства суграђанина и исписника Драгана Матовића. Оптужени тада није присуствовао изрицању пресуде, нити је раније уопште био притваран као сумњив, а одговарао је по приватној оптужници и осуђен је на основу индиција.

У јануарској пресуди Вишег суда наведено је да је Трифуновић усмртио Матовића ноћу између 12. и 13. јула 2002. године на Каменичком језеру код Ваљева, у близини шатора где су заједно камповали. Трифуновић је, додаје се, након свађе пришао Матовићу с леђа, изненада му набацио конопац на врат и стезао омчу истовремено га ударајући чврстим предметом по глави, а потом тело убацио у језеро.

После тог догађаја Трифуновић је наставио да живи слободно, без притвора и оптужнице коју је, ипак, 19. октобра 2004. године подигао покојников отац, Обрад Матовић из Чачка.

Трифуновић и Матовић били су другови с Педагошке академије и одлучили су да кампују код Каменичког језера, пошто Трифуновићева тазбина живи недалеко. Из првостепене пресуде сазнаје се да су Чачане по доласку, 12. јула, поред језера и шатора видели и с њима разговарали други пецарош и један чувар оближње фазанерије. У току ноћи чувари друге смене чули су свађу из чачанског шатора, око сат иза поноћи пробудило их је кашљање – кркљање из тог правца а касније и фазани, који су прхнули узнемиривши се због нечега.

Следећег дана, Трифуновићева супруга донела је ручак од куће питајући где је Матовић, а од мужа је добила одговор да је „ту негде, пеца”.

Жена је увече (13. јула у 22 сата) нестанак пријавила полицији а леш у језеру спазио је управо Трифуновић следећег дана, 14. јула у 8 сати. Обављен је увиђај, затим и обдукција па је утврђено да је стезање врата омчом „учињено од стране другог лица, изненадно, при чему се повредилац налазио иза леђа оштећеног”. Трифуновићу су тада одузете ствари (конопац, секира, одећа) и дате на анализу, али их је полиција, по налогу тужилаштва, вратила 20. септембра исте године. Оптужени је касније изјавио да је све уништио како га не би подсећало на незгодан догађај.

Међутим, веће Апелационог суда, којим је председавао мр Сретко Јанковић, преиначило је пресуду Вишег суда, закључивши да нема довољно доказа да је Трифуновић убио Матовића. Иако је током поступка изведен велики број доказа, од ДНК анализе, преко увиђаја до саслушања сведока, „нема ниједног који би Трифуновића непосредно повезивао са убиством”.

По оцени Апелационог суда, недостаје и мотив („Није утврђено да су Трифуновић и Матовић раније имали било каквих сукоба”) а пошто је на месту убиства било још кампера, риболоваца и купача, „не може се искључити разумна могућност да је Матовића живота могло лишити и друго лице”.

У пресуди из Београда наводи се и ово:

„Апелациони суд је уверен да је можда последња прилика за потпуно и правилно утврђивање чињеничног стања у овом случају престала да постоји након потпуно необјашњивог поступка надлежних полицијских органа и тужилаштва, када су окривљеном враћени комади конопца и патике, пре него што је овај веома важан доказни материјал озбиљно форензички испитан”.

На пресуду Апелационог суда нема жалбе, али нам је пуномоћник породице Матовић, чачански адвокат Мирослав Бојић, јуче рекао:

– Од Врховног касационог суда Србије затражићемо ванредни правни лек у овом случају.

Г. Оташевић