Dnevna predaja pazara „gutala“ 38 miliona evra

Od 75 preporuka privrede za otklanjanje administrativnih prepreka, nadležne institucije su delimično ili potpuno sprovele 31. Usvajanjem samo jedne od njih, kao što je ukidanje svakodnevne uplate pazara, država je uštedela domaćoj privredi 38 miliona evra godišnje.

Ubrzan je postupak dobijanja PIB-a. Uvoz opreme bez carine omogućen je malim i srednjim preduzećima a ne samo velikim kompanijama. Olakšano je plaćanje i rukovanje gotovinom za pravna lica i preduzetnike. Šest puta je ubrzana prijava radnika na obavezno socijalno osiguranje. Rešen je problem vlasništva nad zemljištem, tako što je omogućena konverzija prava korišćenja u pravo svojine. Ukinuta je obaveza svakodnevnog popunjavanja i overavanja putnih naloga za automobile. Produženo je vreme važenja izvoda iz matičnih knjiga sa šest meseci na neograničeno.

„Imajući to u vidu, kao i činjenicu da smo već pomalo naviknuti na spore pomake u administraciji, realizacija od 41 odsto može zvučati dobro i ohrabrujuće za sve nas koji se borimo za unapređenje poslovnog okruženja u Srbiji. Ipak, ako nadležne institucije nastave ovim tempom, biće nam potrebno još najmanje šest godina da u potpunosti ili barem delimično sprovedemo sve preporuke.”

Ovako Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj ocenjuje učinak otklanjanja barijera za poslovanje u ovoj godini. U „sivoj knjizi”, četvrtoj po redu, koja će danas biti objavljena, analizirane su primedbe malih i srednjih preduzeća, ponuđena rešenja i popisano šta su nadležni učinili da pojednostave ili ukinu administrativne procedure.

Analizirani su izveštaji Svetske banke i Svetskog ekonomskog foruma i utvrđena je odgovornost i doprinos pojedinačnih ministarstava za rezultate koje je Srbija ostvarila na globalnim listama konkurentnosti, na kojima je njena pozicija lošija nego prethodnih godina. Na osnovu toga su napravljena „siva” i „bela” lista institucija, odnosno uvid u to koja ministarstva su najmanje, a koja najviše uradila kad je reč o sprovođenju reformi.

Iako je u međuvremenu, sa godinu dana zakašnjenja, okončana i Sveobuhvatna reforma propisa (SRP) vlade, to i dalje ne znači da se bolan i dugotrajan proces reformi bliži kraju – dok smo rešavali stare probleme, pojavili su se novi. „Regulatorni cunami” koji je preplavio naš pravni sistem u protekle tri godine sa preko 2.000 novih zakona, uredbi i pravilnika doneo je neke nove obaveze i procedure.

U kojoj meri su ti novi troškovi anulirali uštede koje su donele „siva knjiga” i SRP i da li danas privreda Srbije posluje u povoljnijem pravnom okruženju od onoga pre otpočinjanja reforme?

„Ako se ovo pitanje postavi prosečnom privredniku, on će odgovoriti da mu poslovanje nije olakšano. Naprotiv, pored svih dažbina koje je plaćao pre otpočinjanja reforme, danas mora još da plaća i 0,025 odsto svog ukupnog godišnjeg prihoda na ime naknada za šume, iako ne spada u krug zagađivača niti korisnika šuma. A u šumu nema kad da ode ni privatno, zbog toga što i dalje čeka u redovima pred šalterima, na primer, Fonda PIO i RZZO, jer jednošalterski sistemi nikako da profunkcionišu u praksi. Takođe, lokalne vlasti visokim firmarinama i naknadama za korišćenje građevinskog zemljišta pokušavaju da popune svoj budžet, postavljajući nepremostive prepreke poslovanju. Ako se isto pitanje postavi stranim investitorima, mnogi od njih će odgovoriti da je porez na dobit privrednog društva izuzetno stimulativan, ali da je procedura i praksa poreskih organa takva da oni nakon prvih iskustava odustaju od toga da svoje poslovne i privatne aktivnosti u većoj meri presele u Srbiju”, navedeno je uvodu „sive knjige”.

Uzimajući u obzir obaveze koje su nametnuli novi zakoni, ali i one propisane starim aktima, vlasnici malih i srednjih preduzeća nadležnima su za sledeću godinu dali 12 novih zadataka. Dodatne preporuke popisane u četvrtoj „sivoj knjizi” odnose se na podnošenje prijave za komunalnu taksu i građevinsko zemljište, predaju obrazaca za upis staža, sertifikaciju softvera za rad sa fiskalnim uređajima, obračun ekološke takse, dnevno vođenje evidencije prodatih turističkih putovanja, omogućavanje vansudskog namirenja…