Svi bi da ućare

NIŠ – Verovatno se neki problemi zabeleženi u prošloj 2006. godini u Nišu i okolini nikada više neće, a možda i ne mogu ponoviti. Činjenica je, međutim, da je grad na Nišavi mnoge "preneo" i u Novu godinu, a da je tako najbolje govori prva ovogodišnja afera. Opet je reč o stambenoj izgradnji, nadgradnji stambenih zgrada, nemarnom odnosu graditelja prema stanarima, ali još češće i sporne, može se slobodno reći i kriminalne, kupoprodaje stanova. Informacija o hapšenju vlasnika Agencije za promet nekretnina i stambenu izgradnju "Supervižen", koja je obelodanjena na konferenciji za novinare u Policijskoj upravi u Nišu u sredu, sa podatkom da je od februara 2004. do juna 2006. godine Dragan Petrović uspeo da proda čak 37 stanova "u magli" i da je na taj način stekao protivpravnu imovinsku korist od neverovatnih 631.000 evra, definitivno je "stvar za razmišljanje".

Nigde u Srbiji, to je nepobitna istina, nije bilo takvog "graditeljskog zamaha" kao u Nišu poslednjih pet-šest godina. Malo se, međutim, gradilo novih stanova, a u modi je bila nadgradnja. Skoro da nema stambenog objekta, građenog pre 20 ili 30, možda i više godina, a da nad njim nije dograđeno još nekoliko spratova. Takozvana nadgradnja obuhvatala je samo objekte od po tri, četiri ili najviše pet spratova. Soliteri i višespratnice, na sreću, nisu dirani...

Potražnja stanova u Nišu stalno je velika i razumljivo je što je prodaja čak i nezapočetih, ili stanova u izgradnji, uvek dobra. "Graditelji", a mnogi od njih poslovali su po sistemu "tašna, pečat i mašna", bez sedišta firme ili preduzeća, ugovarali su poslove nadgradnje sa kućnim i savetima stanara. Obećavali su "brda i doline" – od ugradnje interfona, satelitske i kablovske mreže za TV programe, uređivanje ulaza i sređivanje prostora ispred zgrada, do montaže novih liftova, koje objekti nisu imali, izgradnje zajedničkih prostorija, klubova, salona... Obećavali su samo da bi dobili saglasnost, a onda bi uz potpise stanara odlazili u nadležne institucije i dobijali dozvole za gradnju i odmah prodavali. I nezapočeto i nezavršeno.

Na jednoj strani mnogo je objekata na kojima su još uvek "građevinske skele", jer su radovi započeti, nisu završeni, a graditelji nestajali. Muke imaju stanari koji su davali saglasnost, jer su im stanovi uništeni i prokišnjavaju, a oni žive u vlazi i memli. Na drugoj su ojađeni kupci, koji su kupovali "vazduh", plaćali stanove u nadgrađenim spratovima, potkrovljima, koji nikada nisu završeni...

Zbog ovakvog "poslovanja", koje obavezno nosi prevare, falsifikate i obogaćivanje pojedinaca, u prošloj 2006. godini uhapšeno je u Nišu 12 vlasnika agencija za promet nekretnina i građevinskih preduzeća. Od ovog broja dvojica više nisu među živima – izvršili su samoubistva... Neke su organi gonjenja hapsili i zatvarali i po nekoliko puta, pravosuđe pokretalo i završavalo istrage, bilo je i sudskih presuda. I niko od njih nije prestajao da "radi" na isti način, po izlasku iz zatvora – nastavljali su sa prevarama i uzimanjem novca.

Ko su kupci? Da li je zaista u pitanju samo lakovernost i niska cena, jer su stanovi u nadgradnjama i potkrovljima nuđeni i prodavani po 550 do 650 evra, što je nekoliko stotina evra manje od regularnih? Sigurno je, rečeno nam je u službi za privredni kriminal niške policije, koja je rešila da sve prljavštine iz ove oblasti istera na čistac, da su u najvećem broju slučajeva "graditelji" igrali na kartu naivnosti građana.

Ima, međutim, i drugih tumačenja, a ona proizlaze iz činjenice da je malo onih koji prijavljuju prevarante i traže da ih policija i drugi organi gone. Tek kada se pokrene postupak provere i kontrole poslovanja građevinskih firmi i dođe do utvrđivanja nezakonitih radnji i kriminala, a obično se počinje od dve-tri krivične prijave, dolazi se do otkrića da nisu ojađeni samo oni koji su podneli prijave, već da je prevarenih na desetine. Zato se i postavlja pitanje zašto ćute prevareni i oni koji su ostali bez velikih suma novca, zašto štite prevarante i čak izbegavaju da se odazovu na pozive nadležnih organa koji vode istragu da donesu dokumentaciju, potvrde prevare i falsifikate...?

Ima, rečeno nam je u policiji i niškom sudu, slučajeva kada su zaista do stana na ovakav način pokušali da dođu oni koji nemaju krov nad glavom, koji pokušavaju da u nadgradnjama reše i životna stambena pitanja. Mnogo je, ipak, više onih drugih – koji, po svemu sudeći, ili nemaju pokriće za novac kojim kupuju stanove i kuće, taj novac je sumnjivog porekla i treba da mu se sakrije trag.