Сви би да ућаре

НИШ – Вероватно се неки проблеми забележени у прошлој 2006. години у Нишу и околини никада више неће, а можда и не могу поновити. Чињеница је, међутим, да је град на Нишави многе "пренео" и у Нову годину, а да је тако најбоље говори прва овогодишња афера. Опет је реч о стамбеној изградњи, надградњи стамбених зграда, немарном односу градитеља према станарима, али још чешће и спорне, може се слободно рећи и криминалне, купопродаје станова. Информација о хапшењу власника Агенције за промет некретнина и стамбену изградњу "Супервижен", која је обелодањена на конференцији за новинаре у Полицијској управи у Нишу у среду, са податком да је од фебруара 2004. до јуна 2006. године Драган Петровић успео да прода чак 37 станова "у магли" и да је на тај начин стекао противправну имовинску корист од невероватних 631.000 евра, дефинитивно је "ствар за размишљање".

Нигде у Србији, то је непобитна истина, није било таквог "градитељског замаха" као у Нишу последњих пет-шест година. Мало се, међутим, градило нових станова, а у моди је била надградња. Скоро да нема стамбеног објекта, грађеног пре 20 или 30, можда и више година, а да над њим није дограђено још неколико спратова. Такозвана надградња обухватала је само објекте од по три, четири или највише пет спратова. Солитери и вишеспратнице, на срећу, нису дирани...

Потражња станова у Нишу стално је велика и разумљиво је што је продаја чак и незапочетих, или станова у изградњи, увек добра. "Градитељи", а многи од њих пословали су по систему "ташна, печат и машна", без седишта фирме или предузећа, уговарали су послове надградње са кућним и саветима станара. Обећавали су "брда и долине" – од уградње интерфона, сателитске и кабловске мреже за ТВ програме, уређивање улаза и сређивање простора испред зграда, до монтаже нових лифтова, које објекти нису имали, изградње заједничких просторија, клубова, салона... Обећавали су само да би добили сагласност, а онда би уз потписе станара одлазили у надлежне институције и добијали дозволе за градњу и одмах продавали. И незапочето и незавршено.

На једној страни много је објеката на којима су још увек "грађевинске скеле", јер су радови започети, нису завршени, а градитељи нестајали. Муке имају станари који су давали сагласност, јер су им станови уништени и прокишњавају, а они живе у влази и мемли. На другој су ојађени купци, који су куповали "ваздух", плаћали станове у надграђеним спратовима, поткровљима, који никада нису завршени...

Због оваквог "пословања", које обавезно носи преваре, фалсификате и обогаћивање појединаца, у прошлој 2006. години ухапшено је у Нишу 12 власника агенција за промет некретнина и грађевинских предузећа. Од овог броја двојица више нису међу живима – извршили су самоубиства... Неке су органи гоњења хапсили и затварали и по неколико пута, правосуђе покретало и завршавало истраге, било је и судских пресуда. И нико од њих није престајао да "ради" на исти начин, по изласку из затвора – настављали су са преварама и узимањем новца.

Ко су купци? Да ли је заиста у питању само лаковерност и ниска цена, јер су станови у надградњама и поткровљима нуђени и продавани по 550 до 650 евра, што је неколико стотина евра мање од регуларних? Сигурно је, речено нам је у служби за привредни криминал нишке полиције, која је решила да све прљавштине из ове области истера на чистац, да су у највећем броју случајева "градитељи" играли на карту наивности грађана.

Има, међутим, и других тумачења, а она произлазе из чињенице да је мало оних који пријављују преваранте и траже да их полиција и други органи гоне. Тек када се покрене поступак провере и контроле пословања грађевинских фирми и дође до утврђивања незаконитих радњи и криминала, а обично се почиње од две-три кривичне пријаве, долази се до открића да нису ојађени само они који су поднели пријаве, већ да је преварених на десетине. Зато се и поставља питање зашто ћуте преварени и они који су остали без великих сума новца, зашто штите преваранте и чак избегавају да се одазову на позиве надлежних органа који воде истрагу да донесу документацију, потврде преваре и фалсификате...?

Има, речено нам је у полицији и нишком суду, случајева када су заиста до стана на овакав начин покушали да дођу они који немају кров над главом, који покушавају да у надградњама реше и животна стамбена питања. Много је, ипак, више оних других – који, по свему судећи, или немају покриће за новац којим купују станове и куће, тај новац је сумњивог порекла и треба да му се сакрије траг.