Dedinjska bajka

U glavnim gradovima država širom planete novogodišnje slavlje proteklo je uz vatromete na poznatim trgovima, pa je uživanje bilo gledati na malim ekranima šaroliko obasjano nebo u Sidneju, Moskvi, Njujorku, posebno u Londonu...
Svuda lepo, ali u Srbiji, naročito Beogradu, prelepo, istina uz besomučno prangijanje petardi. Desetine hiljada ljudi, domaćih i stranaca, zauzelo je centralne gradske tačke, pevalo i igralo uz pratnju poznatih i manje poznatih umetnika.
Nedaleko od centra Beograda, na dedinjskom i Topčiderskom brdu,  nova godina je dočekana u bajkovitom okruženju. Kao nikada do sada, rekli bi najstariji žitelji. Mnoge kuće svečarski ukrašene. Bezbrojne raznobojne sijalice ocrtavale su ivice velikih, najčešće betonskih, zdanja nalik na rečne brodove načičkane svetiljkama i usidrene na Seni u Parizu, Majni u Frankfurtu, Dunavu u Budimpešti, Amsterdamu... U prostranom dvorištu okićene jelke pod ostacima snega. Prave, božićne, kao pionirski crteži. Brojni reflektori osvetljavaju prekrasno uređene i održavane okućnice.

Vozni park ispred i u baštama, takođe za – reprezentaciju. Uglancana vozila. Mahom džipovi. U raznim bojama i veličinama. Momci svečano obučeni, lepše polovine u bundama, doterane kao za manekensku pistu.

Oko ponoći počinje prangijanje. Petarde odjekuju, rakete fijuču. Crvene, zelene, žute, lete na sve strane. A onda vatromet, kakvog ovde nikad nije bilo. Na nebu se oslikavaju geometrijska tela u obliku kvadrata, pa potom pravougaonika, zatim u obliku rascvetane majske ruže. I tako redom, sličice put neba smenjuju se filmskom brzinom. Baš zanimljivo, deci i starijima lepo, nesvakidašnje, prvi put.

Upućeni kažu da je za sto dinara svako dete moglo na ulici da kupi dva paljenja raketa, jedan vatromet i pregršt petardi. Kod Kineza malo skuplje, u Milenijumu, u Knez-Mihailovoj još skuplje. Najskuplju pirotehniku brđani su izgleda nabavljali svojim kanalima. Posebno oni podno dedinjskog Belog dvora u nekadašnjoj park-šumi Crveni breg. Pa je tako za vatromet u trajanju od tri i po minuta sa dve stotine upaljenja trebalo odvojiti oko pet stotina evra. Dabome da je preskupo, ali ako se zna da svetleće rasprskavajuće rakete lete i do 60 metara uvis obasjavajući celo brdo onda i nije tako strašno. Da se zna da i na ovaj način svoje bogatstvo i raskoš oglašavaju ljudi koji su u minulih desetak-petnaest godina, čast izuzecima, "mukotrpnim" radom stekli svoj imetak vredan ko zna koliko miliona evra.

Po važećim zakonima, svako ispaljivanje pirotehničkih sredstava mora da bude prijavljeno policiji sedam dana pre proslave. Zna se da je u Srbiji policija uoči novogodišnjih veselih dana upozoravala ljude na opasnosti zbog nestručnog rukovanja tim napravama. Pa je u Nišu, i samo tu, Žandarmerija zaplenila 55.000 petardi od uličnih prodavaca.

Takođe se zna da je od posledica nestručnog rukovanja tim napravama nekoliko stotina građana Srbije zatražilo pomoć od lekara. Ne zna se, međutim, da li je i gde policija uradila svoj posao kako valja i privela bar jednog prodavca petardi, vatrometa i raketa.

Ali, zna se da na dva pomenuta beogradska brda nije bilo privedenih zbog neprijavljene upotrebe pirotehnike, a srećom ni povređenih koji su se obratili doktorima za pomoć.