Vakcinisano tužilaštvo

Još pre dve godine, kada je obavljen veliki posao takođe velikog uvoza vakcina, odmah se javno govorilo da je tu neko nezakonito zaradio. Saznalo se da je mnogo skuplje plaćeno „po komadu” nego što su tu istu robu Hrvati platili, pa je to već bilo dovoljno da se isprede priča i „osnovano” sumnja. Nastao je potom dug vremenski tajac, da bi se nedavno „otvorila” afera „vakcina”.

Specijalni tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljevićizjavio je preksinoć da se nastavlja istraga o nelegalnoj nabavci vakcina protiv „svinjskog gripa” 2009. godine. Istraga je proširena na bivšu direktorku „Jugohemije” Smiljku Mileusnić-Adžić, koja je saslušana i određen joj je pritvor. Prethodno je troje njih već smešteno iza rešetaka.

Podsećamo, „Jugohemija” je sa Republičkim zavodom za zdravstveno osiguranje ugovorila isporuku tri miliona doza spornih vakcina švajcarske kompanije „Novartis”.

I tu sad počinje pokazna vežba o stanju našeg pravosuđa, u ovom slučaju tužilaštva.

Problem je u tome što je bivša direktorka „Jugohemije”, kažu, bila na policijskom spisku osumnjičenih za zloupotrebe sa vakcinama, ali nije bila „obuhvaćena” prvim zahtevom za istragu.Pre deset dana je savetnik ministra zdravlja Ljubiša Milanović javno prozvao tužioca da je „smanjio broj osumnjičenih” sa jedanaestoro na svega – troje. I da je to uradio namerno i sračunato ne bi li zaštitio određene ličnosti. Posle te izjave digla se prašina u javnosti.

Dan kasnije, tužilaštvo je proširujući istragu, htelo ili ne htelo, ostavilo utisak da postupa – posledično. Tužilac Miljko je opovrgao da jedno sa drugim ima veze. I da ta dva događaja nemaju uzročno-posledičnu vezu. Izgovor ili istina, ostaje da javnost zaključuje. Ali se to tako namestilo da ispada da je „dirigovano”!

I dežurnim analitičarima ostaje da zaključuj da li je ili nije!

Sled pitanja o kojima se šuška nameće i nužno pitanje –šta je sa sada bivšim, a u vreme kupovine vakcina aktuelnim ministrom zdravlja. Da li će i on doći na red ako tužioca „stisnu” ili će se se „pravosudnim mehanizmom” istrage – ceniti dokazi za i protiv pa će to diktirati dalju sudbinu celog ovog postupka!

Kada se po privatnoj tužbi majke i sestre ubijenog premijera Đinđića oglasio isti tužilac i rekao da se „postupa”, to onima koji poznaju način i prirodu tužilačkog posla nije moglo da promakne jer to nije u delokrugu rada njegovog resora! Aroma političkog je provejala iz svega toga, uz dužno poštovanje i uvažavanje činjenica da se mora već jednom istražiti politička pozadina atentata na premijera!

Po definiciji javni tužilac je samostalni državni organ koji po svom radu podleže Ustavu i zakonu. Samostalan je i nezavisan u radu.

Njegova najvažnija funkcija jeste gonjenje učinilaca krivičnih dela. Podrazumeva se da je to mukotrpan rad, bez selekcije, naklonosti, protekcije ili sufliranja.

Zar zaista mora da se javno i tajno nameću „slučajevi” tužiocu ili on kao takav treba da radi (samo) svoj posao!