Nestašica nezadovoljstva bi dobrodošla

Večito sa punim koferima mahom neostvarenih želja ispraćamo staru godinu u istoriju i dočekujemo novu. Manje ili više spremni da pospremimo krš nedosanjanih snova radije smo neodlučni i ne znamo uvek šta ćemo sa sobom, predsobljem, dvorištem, podrumom života. I mada nas malo ko pita – obično znamo šta nećemo. Dugačak je spisak onoga što ne želimo da sretnemo u 2012.

U vrhu liste sigurno su ekonomska kriza, njen nastavak i repriza, bilo kao činjenično stanje ili opravdanje. Tu su i prazna pozorišta, bioskopske i koncertne dvorane, a ko oko pune narodne kuhinje. Ne želimo da nam mirođija u svakodnevici budu barikade, barijere, afere, parade, štrajkovi, protesti, lažna obećanja – toliko je lepših začina.

Ne bi smetalo da ne dangubimo u redovima pred raznim šalterima. Posebno ne u čekaonicama domova zdravlja, bar od juna kad svi lekari postanu odabrani. Lepo bi bilo da nam lekovi ne trebaju, ali i da ih ne nedostaje u apotekama. Već od novogodišnje noći neka ne bude gužve u Urgentnom centru.

Nećemo loše ocene i neohrabrujuće procene. Ulja, brašna, mleka da ne manjka na rafovima. Prosečna cena potrošačke korpe neka ne bude nedostižna. Kao što kupcima nije dozvoljeno da se „švercuju” pored kase i iz radnje iznesu neplaćenu robu, tako valjda nećemo da se vozimo gradskim prevozom bez „bus plus” kartica, koje mnogi već mesecima nose u džepu bez veze. A baš ne želimo da, kao što obično biva, kiša bude dovoljan razlog za saobraćajni kolaps u gradu.

U kom delu prestonice sugrađanima gode suve slavine, restrikcije struje, gluve telefonske slušalice zbog krađe kablova, besni psi na ulicama?

Lagodnije bismo živeli i bez divljanja navijača koji su mnogo više huligani i vandali nego što bodre sportiste. Eh, kad bi moglo da ne bude zanemarivanja, zlostavljanja, nasilja u školama, porodici, na poslu, ni pod jednim krovom ili nebom.

Nestašica dokolice i nezadovoljstva bi nam dobrodošla. Prijateljima ne želimo da se redovnije sreću u društvenim mrežama nego uživo. Onima koji otputuju neka nedaće ne prekrate putovanje i neka se sa odmora ne vrate kao prevareni, već zadovoljni turisti.

M. S. M.

-----------------------------------------------------------

ANKETA: Šta ne želite u 2012. godini?

Smak sveta, bolest, laži…

Vuk Kostić, glumac

Držim se reči oca Tadeja: „Kakve su ti misli – takav ti je život”. Zato uvek mislim o onome čemu stremim, a izbegavam da prebiram po glavi ono što ne želim da mi se desi, da to ne bih i prizvao. Ono što nikako ne želim jeste da se u sledećoj godini i kod nas desi ono što hara svetom. Nemiri, bune, ubistvo Gadafija... To su samo posledice pohlepe.

Radoslav Zelenović, direktor Jugoslovenske kinoteke

Ne bih želeo da mogućnosti onih koji finansiraju kulturne projekte i kinematografiju budu manje nego što su to bileu 2011. Ne želim da se nastavi uništavanje bioskopske mreže koja je već načeta. Nadam se da neće stati rekonstrukcija zgrade Kinoteke u Uzun Mirkovoj ulici, jer bismo hteli da ona što pre počne da funkcioniše i da napokon postane mesto dostupno javnosti.

Dejan Veselinov, direktor Turističke organizacije Beograda

Ne želim da se prekine trend porasta broja turista iz inostranstva koji posećuju prestonicu. Ne bih hteo da izostanu naši projekti koji će ove goste privući u glavni grad Srbije.

Ana Franić, glumica

Ni u narednoj godini ne želim da nam se događaju ružne stvari. Ne želim da nam se dogodi rat, bolesti ili smrt bližnjih. Sa svim ostalim ćemo se izboriti, kao i do sada.

Leontina Pat, kompozitor

Ne bih volela da nam se desi dugo najavljivani smak sveta, planetarna turbulencija na koju ne bismo mogli da utičemo. Sve drugo ćemo izdržati i pregurati.

Drago Jovanović, voditelj i pi-ar KCS-a

Ne bih voleo ništa ružno. Ne bih želeo da imam zdravstvene probleme, toga se najviše plašim, jer sam zbog ritma posla, kao i ostale moje kolege, često iscrpljen. Neću imati ništa protiv da u nekoj nagradnoj igri dobijem džek-pot.

Kristina Kovač, kompozitorka

Ne bih volela da nas i dalje neprekidno lažu. Stvari treba predstavljati onakvima kakve uistinu i jesu, a to će svakako dovesti do bolje i iskrenije atmosfere u celom društvu. Kada ljudi sa vrha budu davali više dobrih primera, onda će i ostatak naroda isto tako početi da se ponaša. 

Dr Branislav Lazić, direktor Instituta „Torlak”

Mislim da nijedan čovek ne bi želeo da mu se dogodi nešto loše, ali svi moramo biti spremni i za lepe i za ružne stvari. Bio bih zadovoljan kada bi na kraju 2012. godine mogao da kažem da je u njoj bilo mnogo više lepih, nego loših događaja.

Filip Vukša, student rekorder u podnošenju prijava i predloga gradskim vlastima

U novoj godini ne bih voleo da se gradski oci uopšte pitaju treba li nam metro i kakav, jer smo svi svesni neverovatno velike potrebe za takvim prevozom. Ne bih voleo nastavak selektivnog primenjivanja zakona i gradskih uredbi u Sekretarijatu za inspekcijske poslove. Verovatno pojedine zaposlene birokrate tamo nisu ni svesne koliko nemarnošću pogoršavaju saobraćajne i komunalne probleme.

Vladimir Paskaljević, filmski reditelj

Ne bih želeo da se i dalje vrtimo ukrug. Stasale su nove generacije koje se takođe vrte ukrug i misle da ništa ne treba menjati, da je ovo najbolje mesto na svetu. Kada je moja generacija imala 13, 14 godina na vlasti su bili drugovi iz CK SK kojima smo se podsmevali i čije smo pljačke i laži svi jasno videli. Tada su ih odrasli slepo sledili bojeći se i da pomisle da ova zemlja može da bude drugačija, verujući svemu što vide na TV. Mi smo kao generacija mislili da takve groteske moraju da nestanu, ali danas opet imamo mlade generacije koje misle da sve znaju. I sve što se dešava je smešnije i luđe i očiglednije nego ikada.

Kosta Andrić, direktor Kancelarije za mlade Beograda

U 2011. godini bilo je dobrih i loših stvari, a želim da 2012. godina bude drukčija, a da se ružnih događaja jedva sećamo. Ne želim da se u Srbiji usvoji strategija obrazovanja koja srednju školu ne smatra obaveznom. Ne želim da postoji mlada osoba koja neće napredovati u odnosu na 2011.

Vladimir Đurić Đura, grupa „Đura i mornari”

Ne bih voleo da se obistini ono što su davno predvidele Maje – apokalipsa. Sve ostalo može  da bude podnošljivo. Optimista sam i verujem da nam dolaze bolja vremena. Naravno, boljitak ne stiže ako sedimo skrštenih ruku. Potrebno je da upregnemo svoje snage i radimo. Svako onoliko koliko može.

Jadranka Jovanović, operska pevačica

Ne želim da moj duh poklekne pred budućim stresovima koji su neminovni, jer težim da ostane snažan kao i do sada. Nikako ne  priželjkujem da se svetske zavere i dalje sprovode uspešno i da se proizvode priče u zemlji i inostranstvu koje se plasiraju kao istinite.