Slavlje staro 4000 godina

Prema izveštajima agencija

Antropolozi smatraju da se prelazak iz stare u novu kalendarsku godinu, iako za to nemaju čvrste dokaze, slavi četiri hiljade godina! Takođe, 1. januar nije oduvek bio ulaznica za sledeću godinu, već se u raznim kulturama ta granica obeležavala od decembra do maja.

Smatra se da su pre četiri milenijuma Novu godinu slavili Vavilonci, a najranije zabeležena proslava „najluđe noći” dogodila se u Mesopotamiji pre oko dve hiljade godina i obeležavala se sredinom maja.

Prelazak iz stare u novu godinu slavili su i Egipćani, Feničani i Persijanci, stari Grci.

Prvog dana marta ulazak u novu godinu obeležavali su Rimljani, a njihov tadašnji kalendar je imao svega 10 meseci. Zanimljivo je da mesec januar nije postojao do 700. godine pre nove ere, kada je drugi rimski kralj Numa Pompilije dodao prva dva meseca kalendara koji danas postoji, a prvi dan januara proslavlja se od 153. godine pre nove ere.

U srednjovekovnoj Evropi Nova godina se nije slavila, jer se njeno obeležavanje smatralo paganskom i antihrišćanskom pojavom. A ako bi se i obeležavala, „najluđa noć” nije se uvek proslavljala prvog dana januara, već 25. decembra i 25. marta.

Prvi januar i proslava Nove godine na velika vrata vraćaju se tek 1582. godine, i to u gregorijanskom kalendaru, koji su katoličke zemlje prihvatile gotovo odmah, a protestantske su to činile postepeno. Interesantno je da su Britanci „novi”, reformisani kalendar počeli da koriste 170 godina kasnije – tačnije 1752. godine, a do tada su Novu godinu dočekivali u martu.