Posveta Čarlsu Dikensu

London – „London viktorijanske Engleske je bio centar industrijske revolucije, a Čarls Dikens njen svedok koji je zapažanja o tome uneo u svoje romane i priče. Pisao je o socijalnim problemima koji prate svaki tehnološki napredak i to ga čini uvek aktuelnim”, izjavio je Aleks Verner kustos izložbe „Dikens i London”, priređene u Londonskom muzeju, povodom 200 godina od rođenja slavnog pisca.

Pred očima javnosti je audio-vizuelna izložba koja će posetiocima dočarati atmosferu britanske prestonice u Dikensovo vreme. Iznesene su slike, fotografije koje je Čarls Dikens (1812–1870), „utkao” u priče, zatim rukopisi nekih dela, kao što su „David Koperfild”, „Velika očekivanja”, piščev radni sto i stolica, beleške o važnim socijalnim pitanjima, poput siromaštva, prostitucije, kao i o filantropiji odnosno dobroj volji da se pomogne bližnjem.

Tvorac „Olivera Tvista”, „Davida Koperfilda”, „Pikvikovog kluba”, „Velikih očekivanja”, „Sumorne kuće” je, naime, bio jedan od prvih koji je pisao o siromaštvu i ljudima iz najnižih društvenih slojeva tadašnjeg Londona. Ta tema mu je bila dobro poznata, jer je i sam bio potlačen – zbog očevih neplaćenih dugova i nemogućnosti da se porodica prehrani, morao je kao dete da radi po deset sati dnevno u fabrici imalina za obuću za nedeljnu platu od svega šest šilinga ili 72 penija.

Činjenica da mu je otac bio u zatvoru zbog neplaćenih dugova za mladog Čarlsa bilo je vrlo bolno iskustvo, a pitanje kako da otac zaradi novac i vrati dug kada je u zatvoru biće polazna tačka za oštro kritikovanje i napad na sudije, birokratiju i celokupni pravni sistem sklon korupciji.    

U viktorijanskom Londonu se radilo i do šesnaest sati dnevno, čak i na Božić. Nije postojalo vreme za porodična okupljanja i negovanje porodičnih vrednosti. Dikensu je to, svakako, nedostajalo budući da je porodica prvih osam godina, koliko je živela u engleskoj oblasti Kentu, ovaj praznik uvek provodila zajedno.

Nostalgiju za tim srećnim vremenima  „pretočio” je u „Božićnu priču”, negde prevedenu i kao „Tri duha”, odnosno priču o porodici, božićnom duhu i ljubavi prema bližnjima i na taj način Božiću vratio prvobitno značenje – vreme porodične radosti i ljubavi.

U svojim romanima i pričama Čarls Dikens je, uz kritiku društva britanske prestonice 19. veka, stvorio izuzetno upečatljive likove, od smešnog i dobroćudnog čovečuljka (gospodin Pikvik iz „Pikvik kluba”) do slinavog i dvoličnog činovnika, čije je ime postalo sinonim za bljutavi poltronizam i neiskrenost (Juraja Hip iz „Davida Koperfilda”) ili tvrdice (Skrudž iz „Božićne priče”).

Na turnejama po Engleskoj i Americi svoja dela je čitao na način svojstven likovima koje je portretisao – upotrebljavao je kolokvijalizme, neobično akcentovao reči, a sve propratio manirima. To je izazivalo smeh kod publike i pokazalo da Dikens vešto koristio komično.     

Brilijantni opisi ambijenta, kao i kompozicija romana i priča, doprineli su izuzetnoj dramatičnosti, pa su Dikensova dela uspešno prenesena na filmsko platno.

„Čarls Dikens, taj veliki književnik viktorijanske Engleske, koji je napisao dvadesetak romana, često je smatran dečjim piscem. Međutim, ako se dovoljno udubite u svaku od ispričanih priča, uočićete da je Dikensova percepcija bila mnogo dublja – teme o kojima je pisao su i danas aktuelne”, zaključuju istoričari književnosti.

Stela Lolić