Tajnu zna Deveto odeljenje

TEMA DANA
Sada je sasvim izvesno je da će u svojstvu svedoka pred Specijalnim sudom biti saslušan ondašnji kompletan sastav Devetog odeljenja Centra resora državne bezbednosti (CRDB) Beograd, kao i operativci iz drugih organizacionih jedinica koji su im pomagali u višednevnom tajnom praćenju novinara i izdavača Slavka Ćuruvije. Deveto odeljenje zaduženo je za tehniku, snimanje, prisluškivanje i tajno praćenje "objekata".Beogradski advokat Rajko Danilović, punomoćnik Jove Ćuruvije, brata ubijenog vlasnika "Dnevnog telegrafa", svojevremeno je sačinio dokument kome je dao radni naziv "Prepis saslušanja radnika državne bezbednosti i novinara u vezi sa ubistvom Slavka Ćuruvije". Reč je o doslovce citiranim ili prepričanim izjavama operativaca Resora državne bezbednosti (uglavnom Centra RDB Beograd) koji su saslušavani povodom ubistva Slavka Ćuruvije.

Svi oni su dali izjave početkom 2001. godine pred radnicima Resora državne bezbednosti MUP-a Srbije, u takozvanom pretkrivičnom postupku, koji je tada poveden povodom ubistva poznatog novinara.

"Objekat sa suprugom"

Nebojša Vesić, pripadnik Devetog odeljenja od januara 1999. godine, saslušan je 14. februara 2001. godine. Između ostalog je izjavio da je tajno praćenje Slavka Ćuruvije počelo pet do šest dana pre ubistva.

"... Takođe sam uočio da su sve promene o kretanju Slavka Ćuruvije putem radio veze javljane češće nego uobičajeno... Kolege u Devetom odeljenju su veoma uzdržano spominjale posao o praćenju Slavka Ćuruvije. Osećao sam da je to tema o kojoj ne treba govoriti i komentarisati..."

Aleksandar Radosavljević, pripadnik Devetog odeljenja od 11. aprila 1999. godine, dakle od dana kada je ubijen Slavko Ćuruvija, između ostalog je ispričao:

"Nakon što je objekat sa suprugom iz Knez-Mihailove ulice krenuo u pravcu svog stana, dok sam se sa ostalim kolegama nalazio na početku Ulice Lole Ribara, od šefa smene Soković Nebojše radio vezom smo dobili nalog da se posao prekine i da moj deo ekipe dođe na dogovoreno mesto, okretnice trolejbusa kod Kalemegdana. Neko je javio radio vezom da se objekat nalazi u neposrednoj blizini stana. U tom momentu, šef smene Soković Nebojša, tom kolegi je naredio da se momentalno hitno povuče. Nakon dolaska na dogovoreno mesto, gde smo zatekli kolege Pokrajac Ivana i Grujić Nebojšu, kao i šefa smene Soković Nebojšu, kolega Dragović Ljubiša i ja smo sa njima kratko razgovarali o proteklom poslu. Tom prilikom šef smene Soković Nebojša bio je neuobičajeno nervozan i usplahiren i tada smo od njega dobili nalog da odmah krenemo ka prostorijama odeljenja u Ulici cara Uroša".

Milan Radonjić je početkom aprila 1999. godine, odlukom prvog čoveka srpske tajne policije Radeta Markovića, postavljen za načelnika Centra resora državne bezbednosti Beograd. Tokom saslušanja je izjavio da je poznavao većinu zaposlenih, ali im je objasnio da je on ipak nov i da je njegov zamenik Stevan Nikčević čovek koji je "u toku svih operativnih poslova".

Opisujući koliko je upoznat sa slučajem praćenja Slavka Ćuruvije, pod operativnim imenom "Ćuran", Radonjić je rekao da mu je predočen operativni podatak da bi vlasnik "Dnevnog telegrafa" trebalo tih dana da ostvari "bezbednosno interesantan kontakt" i primopredaju određene poruke sa do tada neidentifikovanom "vezom" (kasnije se ispostavilo da je reč o Ćuruvijinom kolegi i prijatelju novinaru Dušanu Veličkoviću).

Na pitanje zašto je insistirao da o kretanju Slavka Ćuruvije bude obaveštavan na svakih desetak minuta, Radonjić je odgovorio da je zbog bombardovanja bio zabrinut za osoblje. Tog 11. aprila 1999. godine Milan Radonjić je, prema sopstvenoj izjavi, obavešten da je Slavko Ćuruvija ostvario kontakt sa "bezbednosno interesantnom vezom" i da je došlo do "očekivane primopredaje nekog papira". Izdao je nalog da deo ljudstva nastavi da prati "vezu", a drugi deo zadrži kontrolu nad Ćuruvijom.

"Znajući iz prethodnih par dana za navike praćenog lica, zaključio sam da je malo verovatno da će nakon odlaska u stan ponovo izlaziti, te sam zbog toga izdao nalog da se deo ekipe, koji je do tada držao kontrolu nad njim, odmah priključi ekipama koje se nalaze na adresi do koje je praćena ‚veza’. Kratko vreme iza toga informisan sam da je ‚veza’ identifikovana, pa sam izdao nalog dežurnom načelniku da se sve ekipe povuku sa terena jer je cilj ostvaren, pa je posao završen."

Uloga belog "golfa"

U nastavku svoje izjave Radonjić je rekao da je naložio da se sva eventualna operativna saznanja o ubistvu Slavka Ćuruvije odmah prosleđuju Resoru javne bezbednosti MUP-a Srbije, odnosno SUP-u Beograd. Međutim, dodao je da RJB-u ništa nije dostavljeno jer operativnih saznanja – nije bilo.

Nekoliko dana pošto je dao prvu izjavu, Zoran Pavić, načelnik Devetog odeljenja Centra RDB Beograd, ponovo je pozvan na saslušanje. Ovaj put odgovarao je na pitanja u vezi sa automobilom marke "golf tri" koji je primećen neposredno uoči i posle likvidacije Slavka Ćuruvije i za koji se pretpostavljalo da su se baš njime dovezle ubice. Pavić je objasnio da je "golf tri" bele boje "odabran" i dovezen ispred zgrade Centra u Ulici cara Dušana početkom aprila 1999. godine i da su ključevi i prateća dokumentacija predati izvesnom radniku Druge uprave Resora državne bezbednosti.

Tokom istrage posvećena je velika pažnja "golfu tri" bele boje koji je primećen u blizini mesta zločina i za koji se pretpostavlja da je pripadao Sedmom odeljenju Centra RDB Beograd. U vezi sa tim automobilom saslušavan je i pripadnik RDB-a Ratko Romić, čije je ime vezano za više događaja koji su obeležili prethodne godine opšte nesigurnosti i nerasvetljenih zločina. Romić je potvrdio da je od šefa smene Dragana Pavića dobio automobil "golf tri" bele boje koji je pripadao Devetom odeljenju CRDB Beograd.

I operativac Ratko Ljubojević je potvrdio da je pomenuto vozilo predato Ratku Romiću i "još jednom licu iz Druge uprave Resora državne bezbednosti". Dodao je i da je automobil vraćen Sedmom odeljenju nekoliko meseci posle ubistva Slavka Ćuruvije.

Analiza novinskih tekstova

Stevan Basta je u kritično vreme obavljao posao pomoćnika načelnika Trećeg odeljenja Centra Resora državne bezbednosti Beograd. Tokom saslušanja izjavio je da je u junu 1998. godine održan sastanak sa koga je rukovodstvu svih operativnih odeljenja prenet zahtev tadašnjeg predsednika Srbije da se "preduzmu zakonom propisane represivne mere prema odgovornim licima onih sredstava javnog informisanja koja svojim izveštajem o događajima na Kosovu i Metohiji kompromituju mere državnih organa Republike Srbije"... Na tom sastanku je odlučeno da se formira "ad hok" grupa operativaca koja će se baviti dnevnom analizom sadržaja tekstova.

Evo dela izjave Stevana Baste, koji je postavljen za koordinatora takve grupe:

"U tom kontekstu naloženo je operativno angažovanje prema Ćuruvija Slavku... Dogovoreno je da se praćenje pisanja ovog lista i aktivnosti Ćuruvije Slavka obavlja u Trećem odeljenju Centra RDB Beograd, te da za to bude zadužen operativni radnik Gikić Predrag... Daljim praćenjem kontakta Ćuruvije Slavka operativni radnik Gikić Predrag došao je do saznanja da Ćuruvija ima velike finansijske teškoće, te da su njegova dugovanja oko 700-800 hiljada DEM prema raznim poveriocima... Operativni radnik Predrag Gikić informisao je da je Slavku Ćuruviji ambasada SAD u Beogradu odobrila novčanu pomoć u visini od 40.000 dolara, prema mom sećanju...".

Basta je dodao da su postojala saznanja prema kojima su "pojedini poverioci već zapretili Slavku Ćuruviji da će preduzeti brutalne mere".

Na dan ubistva Slavka Ćuruvije, operativac Ljubiša Dragović odrađivao je smenu od 7.30 do 15.45 časova. Nalazio se u vozilu "opel omega", na raskrsnici ulica Lole Ribara i Palmotićeve. Kada je krenuo da prati Slavka Ćuruviju, zaustavio ga je jedan muškarac. Dragović je ovako opisao neobičan susret:

"... muškarac star oko 40 godina, visine oko 180 santimetara, krupnije konstitucije, kratko podšišan, sa visokim zaliscima. Na sebi je imao jaknu zelene boje".

Tajanstveni prolaznik upitao je Dragovića da li radi za Zokija, misleći na načelnika Devetog odeljenja Zorana Pavića. Dragović je u nastavku saslušanja rekao:

"O susretu sa pomenutim muškarcem detaljno sam informisao nakon dva-tri dana svog načelnika Zorana Pavića... Ja sam shvatio da Pavić zna o kom se čoveku radi".

Petnaestak dana nakon što je Resor državne bezbednosti pokrenuo pretkrivični postupak povodom ubistva Slavka Ćuruvije, na red za davanje iskaza došao je i Marko Žarković koji je u dokumentu advokata Rajka Danilovića označen kao pripadnik rezervnog sastava RDB-a, angažovan posle napada NATO-a zbog "dobrih veza sa ruskom obaveštajnom službom".

Zanimljiv je i deo izjave Cvijetina Milinkovića koji je u kritičnim trenucima, po unapred utvrđenom rasporedu, obavljao posao dežurnog načelnika Devetog odeljenja CRDB Beograd. Tokom ponovljenog saslušanja Milinković je izjavio da mu se Milan Radonjić javljao suviše često i da se interesovao šta ima novo. Milinković je zaključio da je Radonjić znao za stanje na terenu i reagovao pre nego što mu je on objašnjavao šta se događa.

Većina pomenutih pripadnika tadašnjeg Resora državne bezbednosti i danas je u sastavu srpske tajne policije BIA. Neki su, međutim, promenili radna mesta, poput Stevana Nikčevića, koji je danas direktor "Jugoimporta". Neki su operativni sastav napustili iz drugih razloga, kao Ratko Romić, koji će ostati upamćen kao jedan od onih koji je uspeo da od države naplati odštetu zbog hapšenja tokom policijske akcije "Sablja", ili Milan Radonjić, visoki operativac srpske tajne policije koji je bio osumnjičen za umešanost u neke od zločina.

Da li neko od njih zna ko je ubio Slavka Ćuruviju?

-----------------------------------------------------------

Čovek iz kockarnice

Među prvima u postupku sprovođenja istražnih radnji u Specijalnom sudu saslušan je "čovek iz kockarnice", koja se nalazila na ulazu u pasaž u Svetogorskoj (Lole Ribara) broj 35. Zanimljivo je da je tri dana posle Ćuruvijinog ubistva načinjena službena beleška o razgovoru sa D. G. iz Borče, radnikom kockarnice "Vega". D. G. je policajcima izjavio da je u trenucima zločina u lokalu bio prisutan jedan mladić koji se kockao na aparatima. Nekoliko dana kasnije sačinjena je nova službena beleška u kojoj je konstatovano da je identifikovan taj mladić iz kockarnice. On je izjavio da je začuo pucnjeve, da je legao na patos i zaklonio se, a da je po prestanku pucnjave izašao iz objekta i nabasao na Branku Prpu koju je pokušavao da smiri dok je vrištala. Zvanično se ne zna da li je ovaj mladić video Ćuruvijine ubice, ali se pretpostavlja da je "veoma verovatno" da jeste. Identitet mladića je poznat istražnim organima.

-----------------------------------------------------------

Policijski izveštaj

Prema raspoloživim informacijama, 6. novembra 2000. godine, dakle godinu i po dana posle ubistva Slavka Ćuruvije, Odeljenje kriminalističke tehnike SUP-a Beograd sačinilo je izveštaj (I-611/00) u kome se navodi:

"Sve čaure imaju oznaku na dnu PPM-95, kalibra su 7,65 mm. Upoređivanjem ispaljenja iz istog oružja na osnovu karakterističnog otiska na dnu čaure identifikovana je i vrsta oružja iz kojeg je izvršeno opaljenje. U navedenom slučaju radi se o automatskom pištolju marke ‚škorpion’ čiji je kalibar 7,65 mm".