Granice preko kojih vlast ne sme da pređe

Nezakonito je i nedopustivo da prodavci prilikom reklamacije ili vraćanja robe traže jedinstveni matični broj građanima, mora se poštovati privatnost lica koja koriste „Bus plus” karte i isključiti mogućnost praćenja njihovog kretanja, nema zakonskih prepreka da Ministarstvo finansija ne objavi podatke o 50 najvećih poreskih dužnika. Sa ovim upozorenjima i obaveštenjima javnosti, Kancelarija poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti privodila je kraju svoj rad u 2011. godini.

Kancelarija će sutra obeležiti Dan zaštite podataka o ličnosti, a u razgovoru za „Politiku“, Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, upozorava da smo na samom početku uspostavljanja kakvog-takvog sistema kada je u pitanju zaštita podataka o ličnosti i da moramo pouzdano znati da postoje granice preko kojih niko, a pogotovo vlast, ne sme da pređe.

– Doneli smo Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, ali u znatnoj meri neusaglašen sa standardima EU. Od podzakonskih propisa bitnih za primenu ovog zakona, u roku su doneti oni za koje je bio nadležan poverenik, a oni za koje su bili nadležni vlada, ili ministarstva, ili su doneti uz kašnjenje ili uopšte nisu doneti. Usvojena Strategija zaštite podataka o ličnosti je mrtvo slovo na papiru jer, mada je rok odavno istekao, vlada nije donela Akcioni plan za njenu realizaciju. Još nemamo zakone kojima bi bila uređena pitanja zaštite podataka u nekim neuralgičnim oblastima, kao što su na primer, obrada biometrijskih podataka, video nadzor, privatni sektor bezbednosti, ali donosimo „nove”, sa stanovišta zaštite podataka, krajnje problematične i rizične, poput Zakona o elektronskim komunikacijama – kaže Šabić.

Kakva je Vaša saradnja sa državnim organima, pre svega ministarstvima?

Odnos poverenika i drugih državnih organa ima dva osnovna aspekta. Jedan je u vezi sa postupanjem poverenika povodom žalbi građana, za postupak u kojem on donosi odluke koje su po zakonu obavezujuće za organe vlasti. Drugi je u vezi sa intervencijom poverenika u vidu inicijativa, ocena, sugestija, koje nisu obavezujuće. Kad je reč o prvom aspektu, procenat uspešnih intervencija poverenika je nešto veći od 90 odsto. U velikom broju slučajeva, sigurno više od polovine, i ne moram da donosim formalan nalog, jer već na zahtev da se izjasne o žalbi organi vlasti obaveštavaju da će tražiocu dati prethodno uskraćenu informaciju. U ostalim slučajevima formalno, rešenjem nalažem da se informacija da. Manje ili više nevoljno u najvećem broju slučajeva organi vlasti postupaju po tim rešenjima, ali jedan manji broj ipak ostane neizvršen. Iako je procenat uspešnih intervencija, čak i po kriterijumima članica EU vrlo visok, ne treba potcenjivati slučajeve u kojima nije postupljeno po nalogu poverenika. Utoliko pre što je po zakonu, Vlada Srbije dužna da prinudom obezbedi njihovo izvršenje, što se u dosadašnjoj praksi, nažalost, nije dešavalo. Kad je reč o formalno neobavezujućim inicijativama poverenika po nekima je postupano, po nekima ne. U nekim slučajevima, kao što je na primer i kašnjenje od po nekoliko godina sa donošenjem podzakonskih propisa nužnih za primenu Zakona o tajnosti podataka ili Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, to nepostupanje je, bar po meni, neshvatljivo.

Kako objašnjavate porast broja predmeta i kakvi nam se zaključci iz toga nameću?

Priliv predmeta kod poverenika je u konstantnom porastu. Ilustracije radi, u 2009. godini, bilo ih je 1938, u 2010. godini 3.116, a u 2011. godini 4.727. To istovremeno upućuje na različite zaključke. Pored ostalog, izvesno govori i o poverenju građana u instituciju, što je sigurno dobro. Ali, nije nimalo dobro to što istovremeno govori i o postojanju brojnih problema u ostvarivanju Ustavom i zakonom garantovanih prava građana.

Najveći broj predmeta koji stižu u Vašu kancelariju odnosi se na dostupnost informacijama: od 497 novih predmeta u decembru, čak 412 je iz ove oblasti. Koliko bi taj podatak trebalo da zabrine nosioce vlasti? 

To bi svakako trebalo da zabrine vlast. Veliki broj ovakvih žalbi govori o brojnim problemima u vezi sa transparentnošću u radu organa vlasti i javnih preduzeća. A bez povećanja transparentnosti ostvarivanje dva kapitalna cilja – nužnih rezultata u borbi protiv korupcije i vraćanja poverenja u institucije vlasti, iluzija je.