Banka nije stranka

Ustavni zakon za sprovođenje Ustava Republike Srbije propisao je da će novoizabrani sastav Narodne skupštine u toku prvog zasedanja posle izbora vlade, između ostalog, izabrati guvernera Narodne banke Srbije. Četvrtog po redu od 5. oktobra 2000. godine! Kad se ima u vidu da je učestalost zamene guvernera jedan od pokazatelja kojim se meri stepen nezavisnosti centralne banke u odnosu na ostale nosioce državne vlasti, što će reći u odnosu na "ćudi politike" – jasno je u kakvom je položaju naša banka. O nezavisnosti centralne banke može se govoriti samo ako je u rukama apolitičnih zvaničnika. U protivnom, dolazi do tzv. koncepta vremenske nedoslednosti kojim se u ekonomskoj politici označava odstupanje političara od ciljeva ekonomske (u okviru toga i monetarne) politike koji su pred izbore projektovani (između ostalih, stopa inflacije i nezaposlenosti), kako bi se pridobili birači. Nezavisnost treba da omogući centralnoj banci da se odupre zahtevima stranke, zakonodavne i izvršne vlasti za inflatorno finansiranje i monetarno-kreditne stimulanse tokom izborne godine. Reč je o sposobnosti upravljačke strukture banke (a pre svega guvernera) da se vođenje kreditno-monetarne i devizne politike otrgne od uticaja drugih vlasti u zemlji.

Nije čudo da je krucijalni argument u prilog nezavisnosti Sistema federalnih rezervi (FED) Sjedinjenih Američkih Država, jedne od najuspešnijih centralnih banaka na svetu, taj da je novac isuviše veliko ovlašćenje, da bi bilo kontrolisano od strane lica koja su pod uticajem kratkoročnih političkih interesa! Predsednika i članove Odbora guvernera FED-a imenuje predsednik SAD, uz savet i saglasnost Senata na period od četrnaest (!) godina, kako bi se osigurao kontinuitet u radu i oslobodili političkih pritisaka. O dignitetu predsednika Odbora guvernera, koji dominira FED-om, najbolje govori činjenica da ga javnost smatra jednim od najuticajnijih ljudi u državi, najčešće prvim iza samog predsednika SAD. I najvažnije – od momenta kada je imenovao predsednika, potpredsednika i članove Odbora guvernera, predsednik SAD nema nikakve ingerencije u sferi kreiranja i sprovođenja monetarne politike i ostalih aktivnosti FED-a. Ni argument da je dovoljno kompetentan da svoje prste drži na prekidaču koji aktivira nuklearno oružje nije dovoljan da se ozbiljnije dovede u pitanje institucionalna i personalna nezavisnost FED-a. Tu demokratsko-republikanska pripadnost nije važna. Pomenimo primer predsednika Kenedija koji je u vreme sveopšte apatije američkog društva i žestoke ekonomske nestabilnosti, a zarad ekonomskog oporavka nacije, na čelo FED-a postavio konzervativnog republikanca Pola Vokera (ispostaviće se, jednog od najuspešnijih u istoriji FED-a), odustajući od toga da na čelu ove institucije ima "timskog" igrača!

Možda se o sveopštoj apatiji srpskog društva i može raspravljati, ali o žestokoj ekonomskoj nestabilnosti sigurno da ne može. Stoga stabilan kurs nacionalne valute (apresiran ili depresiran, građaninu je svejedno) važna je karika u mesečnom preživljavanju koja, konvertovana u čvršću valutu, služi za plaćanje iznajmljenih stanova i štednju za "crne dane" i neizostavno ga treba (o)čuvati. I ne samo to. Razorna dejstva hiperinflacije koja je poharala ove prostore pre deceniju i po još su sveža.

Nažalost, ne i delotvorna poput onih nastalih u Nemačkoj u vreme propasti Vajmara i Trećeg rajha koja su u svest Nemaca utkala strah da ekonomska propast može direktno da uzrokuje i politički kolaps, stvarajući tako žestoke nacionalne traume, ali i moćnu političku kulturu u korist monetarne stabilnosti za koju je zadužena Bundesbanka. Nije slučajno konstatovano da ne veruju svi Nemci u Boga, ali veruju u Bundesbanku! Na temelju takvog kredibiliteta Bundesbanke i po njenom uzoru nastala je Evropska centralna banka, kažu najznačajnija institucionalna kreacija u Evropi.

A u zemlji Srbiji guvernere smenjuju, u paketu sa vladama, ministrima, stranačkim razmiricama... To nije dobro, jer, kako reče Hans Titmajer, bivši predsednik Bundesbanke i član upravnog odbora Evropske centralne banke, "novac je više nego deo ekonomije. Novac odslikava državu, politiku i kulturu."