Odgovor globalizaciji

Od našeg specijalnog izveštača
NIKOZIJA, 15. januara – Već petu godinu zaredom, u organizaciji Ministarstva za obrazovanje i kulturu Republike Kipar i Teatra Rialto, paralelno u dva ostrvska grada, Nikoziji i Limasolu, održava se međunarodni festival Kiparski filmski dani.
Ministar za obrazovanje i kulturu, gospodin Pefkios Georgiades kaže da je festival "stekao zrelost spajajući na jednom mestu kvalitetne filmove iz četiri ugla internacionalnog filmskog sveta", na šta publika, posebno ona mlada, reaguje svojim veoma brojnim prisustvom. To je bio dodatni motiv da ovo ministarstvo još snažnije podrži festival u čijem središtu, kako kaže Georgiades, nije samo bekstvo od svakodnevice već i pitanja istine, humanosti i savremene umetnosti.

Ovogodišnje izdanje Kiparskih filmskih dana nudi 21 delo po izboru umetničkog direktora Ninosa Feneka Mikelidesa, kritičara grčke "Elefterotipije", osnivača i direktora atinske Panorame evropskog filma, a Kipranina rodom. Prema njegovom festivalskom konceptu, filmska Evropa je predstavljena: poetsko-humornim filmom "A Cock and Bull story" britanskog reditelja Majkla Vinterbotoma, alegorijskom satirom "Optimisti" Gorana Paskaljevića, snažnim estetsko-filozofskim delom "Ostrvo" ruskog reditelja Paela Longina, komičnim švedskim filmom "Tatin auto" Rafaela Edholma, nagrađivanim češkim filmom "Lepota u nevolji" Jana Hrebejka, kao i vizuelno-poetskim delom "Klime" turskog reditelja Nurija Bilgea Sejlana.

Američki nezavisni film svoje predstavnike ima i u delu "Devet života" Rodriga Garsije o fascinantnim isečcima iz života devet žena, kao i u "Kratkom životu Hozea Antonija Gutiereza" nemačkog reditelja Hejdija Spekonje, o prvom američkom vojniku koji je poginuo u ratu u Iraku, a koji je, paradoksalno, zapravo bio ilegalni imigrant iz Gvatemale.

Azijsku kinematografiju predstavljaju dva filma iz čuvene trilogije o osveti južnokorejskog reditelja Čen-Vuk Parka – "Simpatija za ledi Osvetu" i "Simpatija za gospodina Osvetu", a australijsku novi film Rolfa de Hera "Ten Kanus" čija je priča građena na mitu australijskih Aboridžina.

Kao i u prethodnim festivalskim izdanjima i u ovom je veliki akcenat stavljen na grčki film. U tri najbolja prošlogodišnja grčka filma svakako spadaju "Umirati u Atini" Nikosa Panajotopulosa, "Med i vino" Marinosa Kartikisa kao i "Soul Kicking" kiparskog reditelja Janisa Ekonomidesa, a publika u Nikoziji i Limasolu imaće priliku da vidi i izbor od pet filmova iz programa "Digitalni talas" 47. Solunskog filmskog festivala.

Na molbu da za "Politiku" obrazloži svoj filmski izbor i festivalski koncept, Ninos Fenek Mikelies, između ostalog, kaže:

– Uprkos svim kontinuiranim naporima tradicionalnog holivudskog filma da se jednostrano nametne na internacionalnom tržištu sa impresivnim blokbasterima i akcionim filmovima sa specijalnim efektima, evropski i uopšte – neamerički film, prati sopstvenu umetničku putanju sa delima u kojima je kombinovana istinska zabava sa hranom za istinu. Dakle, na oštar i grub pokušaj globalizacije kulture, Kiparski filmski dani odgovaraju filmovima koji i zabavljaju ali i postavljaju pitanja, koji iskreno i časno pristupaju mnoštvu tekućih društvenih, političkih i socijalnih problema, koja muče savremeno društvo.

Uz ovakvu kiparsku festivalsku poruku, više nego prigodno, ide i poseban program omaža nobelovcu Haroldu Pinteru, dramskom piscu, poeti, glumcu i reditelju, sa izložbom fotografija u Galeriji Panteon u Nikoziji, na kojima su zabeleženi i detalji Pinterovih boravaka u Grčkoj.