Одговор глобализацији

Од нашег специјалног извештача
НИКОЗИЈА, 15. јануара – Већ пету годину заредом, у организацији Министарства за образовање и културу Републике Кипар и Театра Риалто, паралелно у два острвска града, Никозији и Лимасолу, одржава се међународни фестивал Кипарски филмски дани.
Министар за образовање и културу, господин Пефкиос Георгиадес каже да је фестивал "стекао зрелост спајајући на једном месту квалитетне филмове из четири угла интернационалног филмског света", на шта публика, посебно она млада, реагује својим веома бројним присуством. То је био додатни мотив да ово министарство још снажније подржи фестивал у чијем средишту, како каже Георгиадес, није само бекство од свакодневице већ и питања истине, хуманости и савремене уметности.

Овогодишње издање Кипарских филмских дана нуди 21 дело по избору уметничког директора Ниноса Фенека Микелидеса, критичара грчке "Елефтеротипије", оснивача и директора атинске Панораме европског филма, а Кипранина родом. Према његовом фестивалском концепту, филмска Европа је представљена: поетско-хуморним филмом "A Cock and Bull story" британског редитеља Мајкла Винтерботома, алегоријском сатиром "Оптимисти" Горана Паскаљевића, снажним естетско-филозофским делом "Острво" руског редитеља Паела Лонгина, комичним шведским филмом "Татин ауто" Рафаела Едхолма, награђиваним чешким филмом "Лепота у невољи" Јана Хребејка, као и визуелно-поетским делом "Климе" турског редитеља Нурија Билгеа Сејлана.

Амерички независни филм своје представнике има и у делу "Девет живота" Родрига Гарсије о фасцинантним исечцима из живота девет жена, као и у "Кратком животу Хозеа Антонија Гутиереза" немачког редитеља Хејдија Спекоње, о првом америчком војнику који је погинуо у рату у Ираку, а који је, парадоксално, заправо био илегални имигрант из Гватемале.

Азијску кинематографију представљају два филма из чувене трилогије о освети јужнокорејског редитеља Чен-Вук Парка – "Симпатија за леди Освету" и "Симпатија за господина Освету", а аустралијску нови филм Ролфа де Хера "Тен Канус" чија је прича грађена на миту аустралијских Абориџина.

Као и у претходним фестивалским издањима и у овом је велики акценат стављен на грчки филм. У три најбоља прошлогодишња грчка филма свакако спадају "Умирати у Атини" Никоса Панајотопулоса, "Мед и вино" Мариноса Картикиса као и "Soul Kicking" кипарског редитеља Јаниса Економидеса, а публика у Никозији и Лимасолу имаће прилику да види и избор од пет филмова из програма "Дигитални талас" 47. Солунског филмског фестивала.

На молбу да за "Политику" образложи свој филмски избор и фестивалски концепт, Нинос Фенек Микелиес, између осталог, каже:

– Упркос свим континуираним напорима традиционалног холивудског филма да се једнострано наметне на интернационалном тржишту са импресивним блокбастерима и акционим филмовима са специјалним ефектима, европски и уопште – неамерички филм, прати сопствену уметничку путању са делима у којима је комбинована истинска забава са храном за истину. Дакле, на оштар и груб покушај глобализације културе, Кипарски филмски дани одговарају филмовима који и забављају али и постављају питања, који искрено и часно приступају мноштву текућих друштвених, политичких и социјалних проблема, која муче савремено друштво.

Уз овакву кипарску фестивалску поруку, више него пригодно, иде и посебан програм омажа нобеловцу Харолду Пинтеру, драмском писцу, поети, глумцу и редитељу, са изложбом фотографија у Галерији Пантеон у Никозији, на којима су забележени и детаљи Пинтерових боравака у Грчкој.