Suša zakoračila i u zimu

Čačak – Onomad je, dan pred veliki sneg, stočar iz Mojsinja na obali Zapadne Morave telefonom pozvao „Vodovod“ u Čačku i zatražio da mu pošalju cisternu sa pijaćom vodom za tovljenike. Ni ovih sibirskih dana seoska vrela nisu izdašnija, ali bar postoji mogućnost da se sneg ubacuje u bunare i tu otapa.

Suša je u ovom kraju znala da obeleži juli ili avgust, lane je kritičan bio i septembar, a sad je, evo, ušla u jesen i zimu. Od početka novembra prošle godine do 25. januara čačanski „Vodovod“ uputio je stočarima u dolini Zapadne Morave 120 cisterni, izručujući vodu u pripremljene posude ili bunare domaćina. Dve cisterne – jedna od 5.000 a druga od 11.000 litara – putovale su do Gornje i Donje Trepče, Bečnja, Bresnice, Mojsinja, Stančića, Kačulica. I do svih manastira u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, jedino je Nikolje imalo svoju vodu sve vreme.

– Ovo je prvi put da smo razvozili vodu po selima u decembru i januaru. Za tu vodu ljudima ne ispostavljamo račun, naplaćujemo samo rad cisterne, 3.000 dinara po satu. Manastirima ni to – kaže za „Politiku“ inženjer Zoran Pantović, direktor „Vodovoda“ u Čačku.

Tako je voda, od letnje, postala i zimska tema za Čačane koji sada piju rzavsko-moravsku mešavinu. Direktor JP „Rzav“ Ljubo Lazović saopštio je da će sledećeg meseca početi građevinski radovi na brani budućeg jezera na Rzavu, u Svračkovu kod Arilja, a dovršetak sledi 2017. ukoliko se ne umeša besparica. Tada će akumulacija od 27 miliona kubika čuvati vodu za sušno doba. A šta do tada?

Najpre sledi, možda već na proleće ove godine, ispiranje cevovoda kojim se rzavska voda sada šalje u Čačak, Arilje, Požegu, Lučane i Gornji Milanovac.

– Da bi se cevovod ispirao sam, brzina protoka morala bi da bude 1,5 do dva metra u sekundi. Međutim, pošto nekadašnji veliki potrošači kao što su BIP i Sladara u Čačku više ne rade, brzina protoka je duplo manja a taloženja gvožđevitih i manganskih naslaga veća. U letnjim mesecima, kad se protok udvostruči, to može da podigne naslage u cevima i izazove mutnoću. Zato se izvodi ispiranje koje nije rađeno sedam ili osam godina: otvore se ispusti i voda jednostavno pusti da teče – objašnjava Pantović.

Dok smo razgovarali, Pantović je otvorio elektronski prikaz snabdevanja Čačka koji automatski beleži svaku novu činjenicu. Iz sistema „Rzav“, dakle sa te reke iz okoline Arilja, priticala su 252 litra u sekundi, a iz bunara pored Zapadne Morave, kod brane „Prijevor – Parmenac“ još 49 litara. Reč je o 14 kopanih bunara dubine do sedam metara koji se prihranjuju zahvaljujući toj ustavi.

– Grad se opredelio za Rzav i oko toga nema odstupanja, i izgradnjom brane u Svračkovu snabdevanje će da bude rešeno za mnoge godine. Ali, dok se ustava ne podigne mi u pripravnosti držimo sopstveni sistem bunara koji može da ponudi i 150 litara. Inače, prosečna potrošnja Čačka je 350 litara u sekundi. Da bi naš sistem bunara davao vodu dobrog kvaliteta, on mora da bude u svakodnevnoj upotrebi i tu nema drugog rešenja – ističe Pantović.

Međutim, profesor sanitarne hemije iz Čačka dr Miodrag Pantelić, do penzionisanja predavač na ovdašnjem Tehničkom fakultetu, smatra da bi „stanovništvo Čačka vodom za piće trebalo da se snabdeva isključivo sa sistema ’Rzav’, kao što je i rađeno u razdoblju od 1993. do 1997. godine“.

– Naši standardi o higijenskoj ispravnosti vode za piće znatno su ispod svetskih. Ukoliko bi se higijenska ispravnost vode kontrolisala kako se to radi u svetu, sigurno bi se otkrilo prisustvo nedozvoljenih supstanci i virusa u vodi za piće – navodi dr Pantelić.

Ali, Centar za higijenu i humanu kontrolu Zavoda za javno zdravlje u Čačku utvrdio je da je lane voda u gradskoj mreži bila ispravna 99,77 odsto. Naime, na radnom sastanku u „Vodovodu“, pre nekoliko dana, saopšteno je da je Centar prošle godine kontrolisao 1.011 uzoraka iz rezervoara i mreže na mikrobiološku ispravnost i da su svi do jednog bili u redu, dok su od sledeća 872 uzorka fizičko-hemijsku neispravnost pokazala samo dva, oba usled uvećane mutnoće.

Gvozden Otašević