Beograđani u prestonici kulture

Od našeg specijalnog izveštača

Maribor – Kroz sav ovaj sneg i led, i druge prateće nepogode, do Maribora, ovogodišnje evropske prestonice kulture, probio se jedan poveći beogradski karavan, natovaren lepim stvarima – slikama i muzikom. I tako se ovog vikenda u Sloveniji desilo...: u poznatoj velikoj Koroškoj galeriji u malom Slovenj Gradecu otvorena je izložba „Bogatstvo vizuelne realnosti” (izabrana dela iz zbirke Muzeja „Cepter”), a dan posle, u mariborskom SNG-u (Slovensko narodno gledališče), gostovao je Madlenijanum s operskom predstavom „Mandragola” kompozitora Ivana Jevtića.

Neki će se možda zapitati otkud i Slovenj Gradec, mala varoš iz okoline, u ovoj priči iz evropske prestonice kulture. Odgovor je: postoje još četiri takva „grada-satelita” – Novo Mesto, Velenje, Ptuj i Murska Sobota – svi u kulturnoj orbiti Maribora 2012, da bi se zajedničkim potencijalima što uspešnije realizovao ovaj povereni im značajni evropski projekat. Neka se i to zna, ove godine još jedan grad na Starom kontinentu je s istim ovakvim prestoničkim statusom. To je Gimaraeš, koji je nekad davno zaista bio prestoni grad Portugalije.

Ali, vratimo se onom beogradskom „Bogatstvu” u Koroškoj galeriji, izložbi slika i skulptura koja će potrajati sve do 1. aprila. Gotovo da je nepotrebno poimence navoditi koji su sve umetnici obuhvaćeni ovom postavkom Ivane Simeonović-Ćelić. Na zidovimagalerije su dela mnogih velikana naše likovne umetnosti 20. veka, živih i mrtvih, različitih generacija i stvaralačkih preokupacija. Ovakva mesta ponekad kao da na tren sklone prašinu zaborava s nekih stvari koje su delu publike nekad prilično značile. I nekakav obostrani tihi ton nostalgije kao da je prostrujao ovim prostorom u koji su se na duži rok uselila naša reprezentativna dela, odabrana za izložbu koju je otvorio ambasador Srbije u Sloveniji dr Predrag Filipov.

Ova galerija u sopstvenoj riznici ima i slike srpskih slikara (Mića Popović, Peđa Milosavljević...). Prvi građanin ove lepe male varoši, Nikolaj Kolar, u razgovoru s grupom beogradskih gostiju često se doticao onog kulturnog sloja u životu Slovenj Gradeca. Priča nam da je Petar Lubarda (kao i slikari Jakac i Hegedušić) njihov počasni građanin, da im je dobro poznat opus Vlade Veličkovića, da je on lično bio poznanik Milića od Mačve, Miće Popovića, Olje Ivanjicki. Posle svega, nismo bili previše iznenađeni kada je priznao da je i sam dugo bio galerista. Sa strašću nam priča i o svom velikom sugrađaninu Jožu Tisnikaru, samoukom slikaru vredne međunarodne reputacije, te o jednom drugom umetniku, izvan ove priče, ali opet iz kulturne istorije grada, poznatom kompozitoru Hugu Volfu, koji se tu rodio, a najveći deo života proveo u Beču.

I gospođa Madlena Cepter, koja je na čelu pomenutog karavana kulture, nije skrivala svoje uspomene iz grada u kome su koreni jednog kraka njene porodice. Za Korošku galeriju kaže da ima možda najbolji renome u Sloveniji i da nije prvi put da njena beogradska galerija ulazi u njene prostore. „Iz detinjstva pamtim autobuse pune meštana Slovenj Gradeca koji putuju do Maribora, ili Ljubljane, da bi prisustvovali na važnim kulturnim događajima”, ispričala nam je.

Tu lepu naviku demonstrirali su i prošle subote kada su se neki zaputili u Maribor da u SNG vide i čuju „Mandragolu”, operu Ivana Jevtića, koju je pre nešto više od dve godine na scenu Madlenijanuma postavio poznati makedonski reditelj Slobodan Unkovski. A tamo na pozornici publiku su čekali pevači: Snežana Savičić-Sekulić, Miodrag Miša Jovanović, Vladimir Andrić, Aneta Ilić, Ljubomir Popović, Goran Krneta i Goran Strgar, dok je orkestrom dirigovala Vesna Šouc-Tričković. S gospođom Cepter, u prvom redu, sedela je i Suzana Žilić-Fišer, generalni direktor Maribora 2012. U prolazu smo je upitali koliko je sneg poremetio život u Evropskoj prestonici kulture, a ona je već smehom pola odgovorila: „Ja to vidim samo kao zimski dekor koji nam pruža romantičniju sliku grada”.

Ovu zimsku bajku grada Maribora svakako je obogatila i ova operska, s temom iz toplijih krajeva, što nam pokazuju i kostimi Angeline Atlagić. Samo što stara komedija Nikola Makijavelija u ovoj muzičkoj verziji dobija neko novo, modernije ruho.

----------------------------------------------

U crnini zbog kulture

Na susretima s mariborskim i drugim slovenačkim ljudima iz sveta kulture primetili smo da su mnogi „u crnini”. Niko nije umro, ali boja nije slučajna: u Sloveniji više nema Ministarstva kulture, pa je ovakvo odelo deo javnog protesta zbog takve odluke novih vlasti u državi. Tim povodom, održan je i skup u Cankarjevom domu, a paljene su i sveće – za kulturu.