Neutoljena žeđ

Mali broj najmlađih Vračaraca zna da je stihove, koji se jedva naziru na oštećenoj ploči pored nekadašnje "Česme detinjstva" na ulazu u Centar za fizičku kulturu u Sjeničkoj ulici, spevala Desanka Maksimović inspirisana nastajanjem ovog spomenika.

"Divno li je iznenada naići na česmu, još je ne ugleda oko, a njenu začuješ pesmu", zapisala je proslavljena pesnikinja, na nagovor jednog od autora česme, akademskog slikara Janka Mihailovića koji je, 23 godine kasnije, odlučio da obnovi "Česmu detinjstva".

Mihailović je, uz pomoć svoje kćerke Inge, u nemačkoj fabrici "Kerajon", već izradio ploče koje će biti postavljene na sada zapuštenoj uspomeni. Sa jedne strane česmu će krasiti vrapci, simbol Beograda, a sa druge strane leptiri koji simbolišu lepršanje ka slobodi. Takođe, biće postavljene pločice sa sportskim motivima, latinskom poslovicom i imenima autora ovog projekta. Sredinom leta trebalo bi opet da voda zažubori na ovom mestu.

Pločice na spomeniku, koje je pre dve decenije takođe oslikao Mihailović, sada su ispucale, a neki novi klinci nisu imali priliku da se, posle napornog treninga u sportskom centru, ovde napiju vode. Česma je pre više od deset godina presušila.

– Na mestu gde je sada sportski centar nekada je bila livada na kojoj smo po ceo dan igrali fudbal. Iako smo bili veoma žedni, nismo ulazili u kuću da uzmemo vodu, jer nam roditelji ne bi dopustili da nastavimo da se igramo, već bi nas terali da radimo domaće zadatke. Ostalo nam je sećanje na tu slatku neutoljenu žeđ – kaže proslavljeni slikar.

Uspomene iz detinjstva bile su presudne da naš sagovornik sedamdesetih godina prošlog veka, uz pomoć dugogodišnjih prijatelja arhitekte Slobodana Simića i inženjera Miše Ilića, pokrene inicijativu za podizanje česme.

– Arhitekta Simić je uradio projekat u obliku galije jer smo kao deca živeli u svetu vikinga i ostrva sa blagom – objašnjava Janko Mihailović, koji je za idejno rešenje ovog spomenika 1984. godine odlikovan Plaketom grada Beograda.