Неутољена жеђ

Мали број најмлађих Врачараца зна да је стихове, који се једва назиру на оштећеној плочи поред некадашње "Чесме детињства" на улазу у Центар за физичку културу у Сјеничкој улици, спевала Десанка Максимовић инспирисана настајањем овог споменика.

"Дивно ли је изненада наићи на чесму, још је не угледа око, а њену зачујеш песму", записала је прослављена песникиња, на наговор једног од аутора чесме, академског сликара Јанка Михаиловића који је, 23 године касније, одлучио да обнови "Чесму детињства".

Михаиловић је, уз помоћ своје кћерке Инге, у немачкој фабрици "Керајон", већ израдио плоче које ће бити постављене на сада запуштеној успомени. Са једне стране чесму ће красити врапци, симбол Београда, а са друге стране лептири који симболишу лепршање ка слободи. Такође, биће постављене плочице са спортским мотивима, латинском пословицом и именима аутора овог пројекта. Средином лета требало би опет да вода зажубори на овом месту.

Плочице на споменику, које је пре две деценије такође осликао Михаиловић, сада су испуцале, а неки нови клинци нису имали прилику да се, после напорног тренинга у спортском центру, овде напију воде. Чесма је пре више од десет година пресушила.

– На месту где је сада спортски центар некада је била ливада на којој смо по цео дан играли фудбал. Иако смо били веома жедни, нисмо улазили у кућу да узмемо воду, јер нам родитељи не би допустили да наставимо да се играмо, већ би нас терали да радимо домаће задатке. Остало нам је сећање на ту слатку неутољену жеђ – каже прослављени сликар.

Успомене из детињства биле су пресудне да наш саговорник седамдесетих година прошлог века, уз помоћ дугогодишњих пријатеља архитекте Слободана Симића и инжењера Мише Илића, покрене иницијативу за подизање чесме.

– Архитекта Симић је урадио пројекат у облику галије јер смо као деца живели у свету викинга и острва са благом – објашњава Јанко Михаиловић, који је за идејно решење овог споменика 1984. године одликован Плакетом града Београда.