Ćutanje je zlato

Ženeva, januara – Život je, zaista, ponekad pravo čudo. Kompanija "Svis" koja je bankrotirala, samo pet godina kasnije je u nekim anketama proglašena – za kompaniju godine. Evo i zašto: lane je prevezla više od 10 miliona putnika, operativni profit joj je premašio 200 miliona franaka, a popunjenost letilica porasla na 80 procenata, što je rezultat koji nije zabeležio gotovo nijedan drugi evropski avio-prevoznik.

Da ružna prošlost, ipak, nije mogla biti sasvim zaboravljena svedočio je, međutim, prošlonedeljni početak suđenja nekadašnjim šefovima te firme, čije svojevremeno nastojanje da se stvaranjem novog preduzeća zvanog "Svis" spasu bede nije urodilo plodom, pa je švajcarski nacionalni avio-prevoznik, na kraju, morao da bude ustupljen strancu, nemačkoj "Lufthanzi" u okviru čije "Star alijanse" Švajcarci danas lete.

Iako onaj beli krst i dalje krasi repove "Svisovih" letilica, nadležni organi nisu zaboravili na bruku, a pogotovo na dug od 17 milijardi franaka koji su  "Sviserovi" rukovodioci svojevremeno stvorili, tako da je prošlonedeljni početak velikog sudskog procesa protiv njih 19 izazivao primetnu pažnju javnosti. Početak suđenja je, međutim, nagovestio da će znatiželja te javnosti teško moći da bude zadovoljena. Ko god se od optuženih pojavio pred sudom ćutao je kao zaliven, tako da je, bar dosad, predsednik tribunala Andreas Fišer, koji je za sve pripremio oko 200 pitanja, na njih, prema svedočenju medija, dobio – nula odgovora.

Teške kazne

Taktiku su, dabome, smislili vešti advokati, toliko dobro plaćeni da su komentatori već na početku procesa ocenili da će ga poreski obveznici, na koje će se po svoj prilici svaliti ceo trošak, svakako izgubiti, te da će, zapravo, jedini dobitnici biti samo oni, dakle advokati. Lorenc Erni, nesporna tamošnja pravnička zvezda, recimo, jedan svoj dragoceni sat rada naplaćuje 1.000 franaka. Neko je sračunao da će samo dotični, ako se pretpostavi da će saveti klijentima da ne progovore ni reč potrajati makar 1.000 časova, na kraju balade biti bogatiji za – okruglo milionče.

No pare (i) u Švajcarskoj, dabome, mogu da reše (gotovo) svaki problem. U istinitost ove tvrdnje mogao se uveriti svako ko se ovih dana upoznao sa najnovijim saobraćajnim propisima, na snazi od nove godine, koji su i disciplinovane Švajcarce, sasvim svesne da će im više od saobraćajnih ubuduće pretiti finansijski udesi, naterali da se krajnje zabrinu. Pogotovo otkad su otkrili da će od 1. januara za teže prekršaje u vidu prekoračenja brzine ili pak vožnju u alkoholisanom stanju, po novome, sudije moći da im odrede i zatvorsku kaznu. Mada će, istovremeno, takvu kaznu smesta moći i da im preinače u – novčanu.

Kazne, razume se, mogu da budu astronomske, ne samo po srpskim merilima.

Čitav sistem je, pri tom, dosta "sofisticiran". Prekršaji su najpre podeljeni po zonama ograničenja brzine(30, 50, 80 i 120) a onda na lake, srednje i teške, u svakoj od tih kategorija. Među one lake, recimo, spada prekoračenje brzine od 15 kilometara u odnosu na propisanih 30 i 50, kao i za brzine do 20 odnosno 25 kilometara na čas veće od 80 odnosno 120 kilometara na čas. Za sve njih plaća se  uobičajena mandatna kazna.

Ako pak vozite za 16 i 17 kilometara na čas brže od ograničenih 30 km (to isto i kad vozite brže za 16 do 20 km u odnosu na ograničenje od 50, za 21 do 25 kilometara brže u odnosu na ograničenje od 80 i za 26 do 30 kilometara brže u odnosu na ograničenje od 120 km na sat) platićete kaznu od 400 franaka, što je oko 20.000 dinara. Ako pak prekardašite za 18 i 19 km na sat ograničenje od 30 km na sat (to isto ako za 21 do 24 km na sat nadmašite ograničenje od 50 km, pa za 26 do 29 km na sat ograničenje od 80 km na sat, a za 31 do 34 km na sat ograničenje od 120 km na sat) platićete 600 franaka (oko 30.000 dinara). Toliko i ako vam u krvi nađu 0,5 promila alkohola, dok ćete za 0,7 promila platiti 700, za 0,7 promila 800, a već za 0,8 promila (i više) – idete u zatvor. Baš kao i u slučaju najvećih brzinskih prekoračenja.

Pare umesto zatvora

Najteža kazna je za vožnju 35 kilometara na čas bržu od dopuštenih 30 (odnosno bržu za 40, 45 ili 50 km na sat pri ograničenjima od 50, 80 i 120 km na sat). To jurcanje će vam doneti i najduži, tridesetodnevni boravak iza rešetaka. Osim ako ne prikupite izvesnu svotu novca da se iskupite, ali je upravo ta svota sada predmet opšte polemike u Švajcarskoj.

Sudijama je, naime, dato pravo da prekršiocu razrežu kaznu u skladu s njegovim prihodima. Ako su isti pozamašni, biće takvi i penali. Najveći su 3.000 franaka po zatvorskom danu, iz čega sledi da bolje situirani građanin, samo zato što je, recimo, u gradu vozio brže od 90 kilometara na čas, može da dobije račun od – neverovatnih 90.000 franaka. U našem novcu to je oko 4,5 miliona dinara. Originalno, nema šta.

U ovoj alpskoj državi su, istini za volju, i dosad bili veoma originalni u tom pogledu. Na ulicama su se, recimo, i pre najnovijih propisa, tu i tamo mogla videti vozila s povećom etiketom na kojoj piše broj 45. Onaj ko se baš zainteresovao mogao je da dozna da su to, zapravo, vozila rentakara na koja je nalepnicu stavila policija, te da su ona namenjena vozačima koji su iz nekih razloga ostali bez dozvole. Samo što je u Švajcarskoj i takvima, ako imaju dovoljno para da plate popriličnu cenu za iznajmljivanje, ipak dopušteno da ih voze.
Uz rečeno ograničenje: nikako preko 45.