Ћутање је злато

Женева, јануара – Живот је, заиста, понекад право чудо. Компанија "Свис" која је банкротирала, само пет година касније је у неким анкетама проглашена – за компанију године. Ево и зашто: лане је превезла више од 10 милиона путника, оперативни профит јој је премашио 200 милиона франака, а попуњеност летилица порасла на 80 процената, што је резултат који није забележио готово ниједан други европски авио-превозник.

Да ружна прошлост, ипак, није могла бити сасвим заборављена сведочио је, међутим, прошлонедељни почетак суђења некадашњим шефовима те фирме, чије својевремено настојање да се стварањем новог предузећа званог "Свис" спасу беде није уродило плодом, па је швајцарски национални авио-превозник, на крају, морао да буде уступљен странцу, немачкој "Луфтханзи" у оквиру чије "Стар алијансе" Швајцарци данас лете.

Иако онај бели крст и даље краси репове "Свисових" летилица, надлежни органи нису заборавили на бруку, а поготово на дуг од 17 милијарди франака који су  "Свисерови" руководиоци својевремено створили, тако да је прошлонедељни почетак великог судског процеса против њих 19 изазивао приметну пажњу јавности. Почетак суђења је, међутим, наговестио да ће знатижеља те јавности тешко моћи да буде задовољена. Ко год се од оптужених појавио пред судом ћутао је као заливен, тако да је, бар досад, председник трибунала Андреас Фишер, који је за све припремио око 200 питања, на њих, према сведочењу медија, добио – нула одговора.

Тешке казне

Тактику су, дабоме, смислили вешти адвокати, толико добро плаћени да су коментатори већ на почетку процеса оценили да ће га порески обвезници, на које ће се по свој прилици свалити цео трошак, свакако изгубити, те да ће, заправо, једини добитници бити само они, дакле адвокати. Лоренц Ерни, неспорна тамошња правничка звезда, рецимо, један свој драгоцени сат рада наплаћује 1.000 франака. Неко је срачунао да ће само дотични, ако се претпостави да ће савети клијентима да не проговоре ни реч потрајати макар 1.000 часова, на крају баладе бити богатији за – округло милионче.

Но паре (и) у Швајцарској, дабоме, могу да реше (готово) сваки проблем. У истинитост ове тврдње могао се уверити свако ко се ових дана упознао са најновијим саобраћајним прописима, на снази од нове године, који су и дисциплиноване Швајцарце, сасвим свесне да ће им више од саобраћајних убудуће претити финансијски удеси, натерали да се крајње забрину. Поготово откад су открили да ће од 1. јануара за теже прекршаје у виду прекорачења брзине или пак вожњу у алкохолисаном стању, по новоме, судије моћи да им одреде и затворску казну. Мада ће, истовремено, такву казну сместа моћи и да им преиначе у – новчану.

Казне, разуме се, могу да буду астрономске, не само по српским мерилима.

Читав систем је, при том, доста "софистициран". Прекршаји су најпре подељени по зонама ограничења брзине(30, 50, 80 и 120) а онда на лаке, средње и тешке, у свакој од тих категорија. Међу оне лаке, рецимо, спада прекорачење брзине од 15 километара у односу на прописаних 30 и 50, као и за брзине до 20 односно 25 километара на час веће од 80 односно 120 километара на час. За све њих плаћа се  уобичајена мандатна казна.

Ако пак возите за 16 и 17 километара на час брже од ограничених 30 км (то исто и кад возите брже за 16 до 20 км у односу на ограничење од 50, за 21 до 25 километара брже у односу на ограничење од 80 и за 26 до 30 километара брже у односу на ограничење од 120 км на сат) платићете казну од 400 франака, што је око 20.000 динара. Ако пак прекардашите за 18 и 19 км на сат ограничење од 30 км на сат (то исто ако за 21 до 24 км на сат надмашите ограничење од 50 км, па за 26 до 29 км на сат ограничење од 80 км на сат, а за 31 до 34 км на сат ограничење од 120 км на сат) платићете 600 франака (око 30.000 динара). Толико и ако вам у крви нађу 0,5 промила алкохола, док ћете за 0,7 промила платити 700, за 0,7 промила 800, а већ за 0,8 промила (и више) – идете у затвор. Баш као и у случају највећих брзинских прекорачења.

Паре уместо затвора

Најтежа казна је за вожњу 35 километара на час бржу од допуштених 30 (односно бржу за 40, 45 или 50 км на сат при ограничењима од 50, 80 и 120 км на сат). То јурцање ће вам донети и најдужи, тридесетодневни боравак иза решетака. Осим ако не прикупите извесну своту новца да се искупите, али је управо та свота сада предмет опште полемике у Швајцарској.

Судијама је, наиме, дато право да прекршиоцу разрежу казну у складу с његовим приходима. Ако су исти позамашни, биће такви и пенали. Највећи су 3.000 франака по затворском дану, из чега следи да боље ситуирани грађанин, само зато што је, рецимо, у граду возио брже од 90 километара на час, може да добије рачун од – невероватних 90.000 франака. У нашем новцу то је око 4,5 милиона динара. Оригинално, нема шта.

У овој алпској држави су, истини за вољу, и досад били веома оригинални у том погледу. На улицама су се, рецимо, и пре најновијих прописа, ту и тамо могла видети возила с повећом етикетом на којој пише број 45. Онај ко се баш заинтересовао могао је да дозна да су то, заправо, возила рентакара на која је налепницу ставила полиција, те да су она намењена возачима који су из неких разлога остали без дозволе. Само што је у Швајцарској и таквима, ако имају довољно пара да плате поприличну цену за изнајмљивање, ипак допуштено да их возе.
Уз речено ограничење: никако преко 45.