Momčilo – "istorijski arhiv"

NIŠ – Na Obilićevom vencu u Nišu u skromnom, ali lepo uređenom stanu žive Biserka i Momčilo Ilić. Skoro sedamdesetogodišnjaci. Ona domaćica – Prizrenka, on iz Ladovice, na putu Vlasotince–Grdelica. Penzionisan je u "generalskom" činu među podoficirima – kao zastavnik prve klase. Upoznali se davno, kada je on službovao na Kosovu, kao podoficir nekadašnje JNA, sklopili brak, dobili dve kćerke, koje sada imaju svoje porodice. Jedna je u Nišu, druga u Ćupriji. Imaju i četvoro unučadi i najveselije je kada su svi na okupu. A kada nisu...? Tada Momčilo i njegova supruga druguju sa jedinstvenom dokumentacijom koju on prikuplja više od 40 godina. Od nje je sačinio jedinstven "istorijski arhiv" od pisanih dokumenata, ali i svojevrsnu "ličnu kartoteku".

– Hobi mi je davno prerastao u ozbiljno bavljenje istorijom Jugoslavije i Srbije, posebno novijom, od druge polovine 19. i  u 20. veku. Vladimir Dedijer mi je bio uzor, kada sam prikupljao dokumentaciju o Drugom svetskom ratu na balkanskim prostorima, o proleterskim brigadama, bitkama na Sutjesci i Neretvi, o Sremskom frontu...  I o onoj posle rata o Komunističkoj partiji, njenim liderima. Mnogo toga, međutim, uradio sam po sopstvenom nahođenju, kao na primer o proboju Solunskog fronta, o Zejtinliku – srpskom groblju u Solunu. Odredim sebi cilj i dok ga ne realizujem i ostvarim – ne odustajem.

Arhiva koju je napravio Momčilo Ilić je za divljenje. Sve je u tvrdom povezu. Posebnu pažnju izazivaju tri "knjige" o narodnim herojima.

– Znao sam da neću otkriti "toplu vodu", jer se o narodnim herojima skoro sve zna. Ali, tragao sam za onim što nigde nije publikovano i objavljeno i tako došao do nekih pojedinosti koje su zaista specifične. Malo je, međutim, poznato, izdvojiću taj detalj, da je od ukupnog broja poginulih narodnih heroja čak 43 odsto njih bilo starosti između samo 20 i 24 godine: 21 godinu imao je 51 narodni heroj, 22 godine njih 56, a 61 narodni heroj poginuo je u 23. godini...  Isto tako veoma malo se zna da je u stroju Prve proleterske brigade bilo dečaka od deset do 15 godina i to ne baš mali broj – čak 27 pravih boraca imalo je samo po 13 godina, pokazuje Momčilo..

Jedinstvenu dokumentaciju i arhiv Momčilo Ilić sačinio je o srpskom vojničkom groblju na Zejtinliku, u Grčkoj. Iz pijeteta, kako kaže, prema poginulim srpskim junacima u zemlji "gde cveta limun žut", objedinio je dokumentaciju o svakom pojedincu – i o svim sahranjenim na Zejtinliku i onima čija su samo imena u kripti na Solunskom groblju. "Politika", koju čita "od kada zna za sebe", pomogla mu je u jednom po Momčila značajnom periodu:

– U vreme, kada sam pre dvadesetak godina bio "na pola posla" oko izrade arhive o Sremskom frontu upao sam u malu krizu. Teško sam dolazio do dokumenata, nije bilo moguće pronaći baš sve detalje... Razmišljao sam da odustanem. Onda je "Politika" počela da objavljuje feljton upravo o događajima na Sremskom frontu. Uspostavio sam kontakte sa autorima, uputili su me na mesta i saradnike, putovao, sakupljao i na kraju uspeo da kompletiram dokumenta o tačno 30.050 učesnika borbi na ovom frontu.

Službovao je Momčilo Ilić, kao mlad podoficir –inženjerac pri avijaciji JNA na Kosmetu – u Prizrenu, Vučitrnu i Prištini punih 13 godina, potom 1968. godine prešao u Niš. Hobijem je počeo da se bavi još u Prištini, nastavio ga do današnjih dana. Uz arhiv sa dokumentacijom tu su i dnevnici redovnih i "posebnih" obaveza u vojsci, imena i prezimena čak 5.821 starešine, visokih oficira i podoficira sa kojim je sarađivao i radio.

– Nema razloga da prestajem sa onim što sam davno započeo, to je zadovoljstvo koje se ničim ne može zameniti. Nastavljam, ima još puno toga što treba i otkriti, ali i dopuniti, kompletirati. Ipak, mnogo je lepše nego sedeti u klubovima penzionera i igrati domine i gubiti vreme – kaže Momčilo Ilić.