Момчило – "историјски архив"

НИШ – На Обилићевом венцу у Нишу у скромном, али лепо уређеном стану живе Бисерка и Момчило Илић. Скоро седамдесетогодишњаци. Она домаћица – Призренка, он из Ладовице, на путу Власотинце–Грделица. Пензионисан је у "генералском" чину међу подофицирима – као заставник прве класе. Упознали се давно, када је он службовао на Косову, као подофицир некадашње ЈНА, склопили брак, добили две кћерке, које сада имају своје породице. Једна је у Нишу, друга у Ћуприји. Имају и четворо унучади и највеселије је када су сви на окупу. А када нису...? Тада Момчило и његова супруга другују са јединственом документацијом коју он прикупља више од 40 година. Од ње је сачинио јединствен "историјски архив" од писаних докумената, али и својеврсну "личну картотеку".

– Хоби ми је давно прерастао у озбиљно бављење историјом Југославије и Србије, посебно новијом, од друге половине 19. и  у 20. веку. Владимир Дедијер ми је био узор, када сам прикупљао документацију о Другом светском рату на балканским просторима, о пролетерским бригадама, биткама на Сутјесци и Неретви, о Сремском фронту...  И о оној после рата о Комунистичкој партији, њеним лидерима. Много тога, међутим, урадио сам по сопственом нахођењу, као на пример о пробоју Солунског фронта, о Зејтинлику – српском гробљу у Солуну. Одредим себи циљ и док га не реализујем и остварим – не одустајем.

Архива коју је направио Момчило Илић је за дивљење. Све је у тврдом повезу. Посебну пажњу изазивају три "књиге" о народним херојима.

– Знао сам да нећу открити "топлу воду", јер се о народним херојима скоро све зна. Али, трагао сам за оним што нигде није публиковано и објављено и тако дошао до неких појединости које су заиста специфичне. Мало је, међутим, познато, издвојићу тај детаљ, да је од укупног броја погинулих народних хероја чак 43 одсто њих било старости између само 20 и 24 године: 21 годину имао је 51 народни херој, 22 године њих 56, а 61 народни херој погинуо је у 23. години...  Исто тако веома мало се зна да је у строју Прве пролетерске бригаде било дечака од десет до 15 година и то не баш мали број – чак 27 правих бораца имало је само по 13 година, показује Момчило..

Јединствену документацију и архив Момчило Илић сачинио је о српском војничком гробљу на Зејтинлику, у Грчкој. Из пијетета, како каже, према погинулим српским јунацима у земљи "где цвета лимун жут", објединио је документацију о сваком појединцу – и о свим сахрањеним на Зејтинлику и онима чија су само имена у крипти на Солунском гробљу. "Политика", коју чита "од када зна за себе", помогла му је у једном по Момчила значајном периоду:

– У време, када сам пре двадесетак година био "на пола посла" око израде архиве о Сремском фронту упао сам у малу кризу. Тешко сам долазио до докумената, није било могуће пронаћи баш све детаље... Размишљао сам да одустанем. Онда је "Политика" почела да објављује фељтон управо о догађајима на Сремском фронту. Успоставио сам контакте са ауторима, упутили су ме на места и сараднике, путовао, сакупљао и на крају успео да комплетирам документа о тачно 30.050 учесника борби на овом фронту.

Службовао је Момчило Илић, као млад подофицир –инжењерац при авијацији ЈНА на Космету – у Призрену, Вучитрну и Приштини пуних 13 година, потом 1968. године прешао у Ниш. Хобијем је почео да се бави још у Приштини, наставио га до данашњих дана. Уз архив са документацијом ту су и дневници редовних и "посебних" обавеза у војсци, имена и презимена чак 5.821 старешине, високих официра и подофицира са којим је сарађивао и радио.

– Нема разлога да престајем са оним што сам давно започео, то је задовољство које се ничим не може заменити. Настављам, има још пуно тога што треба и открити, али и допунити, комплетирати. Ипак, много је лепше него седети у клубовима пензионера и играти домине и губити време – каже Момчило Илић.