Hitno potreban veći Urgentni centar

Samo u jednom danu, u Urgentnom centru u Beogradu, na odeljenju reanimacije vodila se borba za život 18 osoba, a do sedam sati narednog jutra – stiglo ih je još šestoro. U tom istom danu urađeno je 1.160 laboratorijskih pregleda, 275 snimanja na rendgenu, 139 pregleda na ultrazvuku, 108 pacijenata je pregledano na skeneru…

Direktor i hirurg Urgentnog centra profesor dr Vladimir Đukić imao bi mnogo razloga da bude zadovoljan, ali nije. Za „Politiku” kaže da nema odeljenja na koje ne ubacuju dodatne krevete. Na 28 kreveta u koronarnoj jedinici leži 44 pacijenata. Zauzetost postelja u Urgentnom centru iznosi 96 odsto: 108 odsto je popunjeno odeljenje hirurgije, 105 odsto su zauzeta odeljenja neurologije i kardiologije…

– Apelujem da se napravi još jedan urgentni centar u Beogradu za region. Mi ne možemo da čekamo izgradnju novog Kliničkog centra i preseljenje. Operisao sam po Americi, radio u Londonu, u čuvenoj „Kings kolidž” bolnici. Kada prostora nema, dozida se objekat u koji se klinika proširi. Ne vidim razlog da se postojeća zgrada Urgentnog centra ne proširi ili montažnim objektom ili drugim funkcionalnim, ali brzim rešenjem – kaže dr Đukić.

Na intenzivnim negama u ostalim beogradskim kliničkim centrima se, kaže dr Đukić, radi mnogo lagodnije, a neki imaju i taj luksuz da već duže od dve godine i ne primaju hitne pacijente.

Prosečno se u Urgentnom centru leži šest dana. Građani se često bune da ih tek operisane ili zbrinute, otpuštaju ranije nego što oni misle da bi trebalo.

– Tačno, bune se, jer ova ustanova ima manje od 300 kreveta, a prima kritično obolele i povređene iz cele Srbije. One koji se buni pitam da li je etički da neko ostane u bolnici dva dana duže, a da drugi pacijent ne dobije šansu da mu se ugradi stent u stanju akutnog infarkta ili da bude operisan u ustanovi kakva je Urgentni centar – kaže dr Đukić.

Uključivanje dežurstva Vojnomedicinske akademije smanjilo je priliv pacijenata u Urgentni centar za 25 odsto, ali po Đukićevim rečima, jedan dan u nedelji je malo.

– Dezorganizacija zdravstvenog sistema i slaba koordinacija u Srbiji su ključni problem našeg zdravstva, a ne korupcija koja se stalno pominje. Nema koordiniranog rada zdravstvenih ustanova, a to se prelama preko leđa zaposlenih. Upravo zbog toga, 60 odsto zaposlenih bi, prema urađenoj anketi o zadovoljstvu radom u Kliničkom centru, izjavilo da bi odmah promenilo radno mesto, a anonimna anketa o zadovoljstvu pacijenata je pokazala da je nezadovoljno samo 2,2 odsto bolesnika – navodi naš sagovornik.

Profesor Đukić smatra da hitno treba izmeniti dosadašnji način finansiranja zdravstvenih ustanova.

– Mora da postoji veća lična odgovornost rukovodilaca ustanova, a da se Republički fond zdravstvenog osiguranja (RFZO) stavi pod kontrolu Ministarstva zdravlja, jer ne može Ministarstvo zdravlja kreirati zdravstvenu politiku koju vlada podrži, a onda se RFZO ponaša kao nezavisna banka, koja to finansira. Posle onih snegova, procurio je krov u Urgentnom centru i selili smo pacijente. Pomoć u novcu ne stiže od RFZO. Pomaže nam grad Beograd koliko može. Novca ima, ali mora da se zna šta su prioriteti. Nemoguće je da ne može da se kupi još 10 monitora i da se napravi još jedna intenzivna nega –smatra direktor Urgentnog centra.

Olivera Popović

-----------------------------------------------------------

Pacijenti zadovljniji nego zaposleni

– Prethodnih pet godina su dva doktora u Kliničkom centru bila uhapšena pod sumnjom da su uzela mito, što još nije dokazano. U odnosu na 17.000 pacijenata hospitalizovanih u jednoj godini, ovo je zanemarljiv broj. Ljudi su postali agresivni; na kraju smo došli do toga da su pacijenti zadovoljniji nego zaposleni. Neka se novinar prošeta anonimno i ispita pacijente da li su platili za operaciju i da li je iko ucenjivan da bi bio operisan, videćete kakav će odgovor biti. Ovde stižu ljudi pravo sa ulice – kaže na kraju dr Vladimir Đukić.