Parovi „obraz uz obraz”

„Uspomene udvoje”, gostujuća izložba Muzeja Novog Sada, prikazana je u Etnografskom muzeju. Izložbu čine fotografije nastale od sredine 19. do kraja 20. veka koje prikazuju partnersku ljubav. „Slovačka svadba”, „Jednostavno ljubav”, „Obraz uz obraz”, „Početak zajedničkog života”, „Medeni mesec”, „Ko ne umre mlad, mora da ostari”, „Partizanska ljubav”, „Pogled u budućnost”… nazivi su reprodukcija fotografija koje svedoče o bitnim trenucima u ličnim istorijama parova, periodima dokolice, ili su uspomene sa zajedničkih izleta i putovanja. Autorka izložbe je Ivana Jovanović-Gudurić, kustoskinja-etnolog.

– Mi kao kustosi ne možemo toliko da ulazimo u lične priče ovih ljudi, ali ovako možemo da predstavimo jednu vrstu naše kolektivne emotivne baštine. Kao najdraži par na izložbi možda bih izdvojila one na slici „Nečiji baka i deda”. Posebno je dirljiva zbog njihovog autentičnog i tako jednostavnog izgleda, čini mi se da bi mogli biti svačiji preci – rekla je autorka.

(Foto:grafije partnerske ljubavi srećemo od samog početka razvoja ove tehnike. Bračni par svečano obučen, ukočenog držanja tela, ozbiljnog izraza lica, bez telesnog kontakta koji bi ukazivao na eventualnu prisnost – karakteristike su prvih „partnerskih” fotografija. Budući da u tom periodu dominiraju pravila ponašanja i društvene hijerarhije u odnosu na misli, želje i emocije samih subjekata na fotografiji, današnjim posmatračima ostavljen je širok prostor za razmišljanje o stvarnoj priči koje one kriju.

Ovekovečeni muškarci i žene iz 20. veka pružaju uvid u promenu mode i životnih stilova – haljine u stilu art dekoa, talasaste frizure, partizanske uniforme iz Drugog svetskog rata, odevanje u hipi stilu... Parovi šetaju parkom, gradskim ulicama ili se voze na motoru. U skladu s promenom ambijenta u kojem su nastajale, menja se i ponašanje samih aktera, pojavljuju se osmesi i prisniji telesni kontakt.
Prikupljanje materijala i priprema izložbe je trajala oko godinu dana, a korišćene su  fotografije iz fonda Muzeja Novog Sada, ratne fotografije su iz arhiva Muzeja Vojvodine, a ostatak slika je iz ličnih albuma prijatelja i kolega autorke, koja je predstavila i fotografiju iz svoje porodične kolekcije „Moji baka i deda”.

Ispod svake od izloženih slika nalazi se citat koji tumači potrebu da budemo fotografisani, da se prisećamo ovih trenutaka i čuvamo ih kao svedočanstvo o jednom vremenu.

K. Pintarić