Portret bez rama: Meril Strip

Kada je prošle nedelje osvojila trećeg Oskara u karijeri za lik Margaret Tačer u drami „Čelična ledi”, Meril Strip se našalila da je polovina Amerikanaca prokomentarisala: „Zašto ona, opet?”. Jaka, principijelna i nepokolebljiva, poput britanske premijerke, Meril je na 84. dodeli Oskara pokazala i svoju skromnost – kada je trebalo da likuje, zahvalila je svim kolegama s kojima je radila tokom karijere duge 35 godina. Sebe je tako stavila u drugi plan, suprotno liku po kojem je zna mlađa publika – nemilosrdne urednice modnog magazina u melodrami „Đavo nosi Pradu”.

Rođena u Nju Džersiju 1949. u porodici apotekara i likovce umetnice, Meril je diplomirala glumu, a magistrirala istoriju umetnosti na Jejlu. Prve angažmane imala je u pozorištu, igrala je po Brehtu na Brodveju kada joj je Beti Dejvis predvidela uspešnu karijeru. Na filmu je debitovala 1977. u „Džuliji”, a Holivud je osvojila posle epizode u kultnom „Lovcu na jelene”, za koji osvaja prvu od 17 nominacija za Oskara. Ubrzo je dobila ulogu u drami „Kramer protiv Kramera” i prvog Oskara – za epizodu. Usledili su: „Žena francuskog poručnika”, „Sofijin izbor” (drugi Oskar – za glavnu ulogu), „Silkvud”, „Moja Afrika”, „Plač u tami” (nagrada na festivalu u Kanu), „Kuća čudnih duša”, „Mostovi okruga Medison”, „Sati”, „Mama mija” (pokazala i pevačke sposobnosti)...

Za ulogu Margaret Tačer, Meril se dugo spremala. Razumela je, kaže, sve borbe britansku premijerku tokom mandata jer je i sama bila jedna od 60 devojaka među 6.000 muškaraca na Dortmund koledžu.

Za Meril se vezuje mnogo anegdota, ali nijedan skandal. S vajarom Donom Gamerom u braku je 35 godina i imaju četvoro dece. Mnogim koleginicama je uzor (Dajen Kiton je zove „genijem njihove generacije”, Robert de Niro najboljom glumicom s kojom je radio) i oduvek je važila za „silu od žene” u poslu, ali i za osobu s nesebičnim srcem. Kaže da se za uloge priprema istražujući, slušajući klasičnu muziku i – ako to uloga zahteva – vežbanjem promene akcenta, a za rolu u „Muzici mog srca” naučilaje da svira violinu. Osam sedmica vežbala je po šest sati dnevno.

Posle ovog filma donirala je 100.000 dolara asocijaciji muzičkih škola SAD, krajem 2011. izdvojila je milion dolara za Nacionalni muzej ženske istorije u Vašingtonu, a pre nekoliko dana i 10.000 dolara za školu koju podržava njena prijateljica, glumica Vajola Dejvis („Služavke”), kojoj je preotela Oskara pre sedam dana.

Gotovo uvek raspoložena, nasmejana i duhovita, Merli voli da se šali na svoj račun. Takva je, kažu njene kolege, i među prijatelja, kada ih poziva na svoje imanje na kojem uzgaja organsku hranu, pije vodu iz bunara i odlazi na spavanje sa zalaskom sunca.

Mlađa nego ikada Meril (63) još je u punoj glumačkoj snazi. Osvojiće i četvrtog Oskara, što je do sada uspelo jedino legendi Ketrin Hepbern.