Портрет без рама: Мерил Стрип

Када је прошле нeдеље освојила трећег Оскара у каријери за лик Маргарет Тачер у драми „Челична леди”, Мерил Стрип се нашалила да је половина Американаца прокоментарисала: „Зашто она, опет?”. Јака, принципијелна и непоколебљива, попут британске премијерке, Мерил је на 84. додели Оскара показала и своју скромност – када је требало да ликује, захвалила је свим колегама с којима је радила током каријере дуге 35 година. Себе је тако ставила у други план, супротно лику по којем је зна млађа публика – немилосрдне уреднице модног магазина у мелодрами „Ђаво носи Праду”.

Рођена у Њу Џерсију 1949. у породици апотекара и ликовце уметнице, Мерил је дипломирала глуму, а магистрирала историју уметности на Јејлу. Прве ангажмане имала је у позоришту, играла је по Брехту на Бродвеју када јој је Бети Дејвис предвидела успешну каријеру. На филму је дебитовала 1977. у „Џулији”, а Холивуд је освојила после епизоде у култном „Ловцу на јелене”, за који осваја прву од 17 номинација за Оскара. Убрзо је добила улогу у драми „Крамер против Крамера” и првог Оскара – за епизоду. Уследили су: „Жена француског поручника”, „Софијин избор” (други Оскар – за главну улогу), „Силквуд”, „Моја Африка”, „Плач у тами” (награда на фестивалу у Кану), „Кућа чудних душа”, „Мостови округа Медисон”, „Сати”, „Мама мија” (показала и певачке способности)...

За улогу Маргарет Тачер, Мерил се дуго спремала. Разумела је, каже, све борбе британску премијерку током мандата јер је и сама била једна од 60 девојака међу 6.000 мушкараца на Дортмунд колеџу.

За Мерил се везује много анегдота, али ниједан скандал. С вајаром Доном Гамером у браку је 35 година и имају четворо деце. Многим колегиницама је узор (Дајен Китон је зове „генијем њихове генерације”, Роберт де Ниро најбољом глумицом с којом је радио) и одувек је важила за „силу од жене” у послу, али и за особу с несебичним срцем. Каже да се за улоге припрема истражујући, слушајући класичну музику и – ако то улога захтева – вежбањем промене акцента, а за ролу у „Музици мог срца” научилаје да свира виолину. Осам седмица вежбала је по шест сати дневно.

После овог филма донирала је 100.000 долара асоцијацији музичких школа САД, крајем 2011. издвојила је милион долара за Национални музеј женске историје у Вашингтону, а пре неколико дана и 10.000 долара за школу коју подржава њена пријатељица, глумица Вајола Дејвис („Служавке”), којој је преотела Оскара пре седам дана.

Готово увек расположена, насмејана и духовита, Мерли воли да се шали на свој рачун. Таква је, кажу њене колеге, и међу пријатеља, када их позива на своје имање на којем узгаја органску храну, пије воду из бунара и одлази на спавање са заласком сунца.

Млађа него икада Мерил (63) још је у пуној глумачкој снази. Освојиће и четвртог Оскара, што је до сада успело једино легенди Кетрин Хепберн.