Ispravljanje krive Drine

Drina od pamtiveka roni desnu obalu i pomera vodotok u srpsku stranu. Duboko u Bosni nalaze se kamena obeležja iz vremena Austrougarske monarhije, ali i table katastarske opštine Badovinci. Kod Pavlovića ćuprije stara granica je na kilometar i po, a na pojedinim mestima i do četiri kilometra u Republici Srpskoj. Meštani najvećeg mačvanskog sela poseduju oko sedam i po hiljada hektara oranica i šuma, od kojih je više od polovine ostalo na drugoj strani reke.

Često izlivanje i menjanje toka Drine doprinelo je da u Badovincima nema kuće koja nije izgubila bar jednu njivu ili šumu. U poslednjih dvadesetak godina u uređenje korita ništa nije ulagano, pa je prilikom martovskih poplava prošle godine voda odranjala i po pet metara obale za jednu noć.

– U talasima su nestajala i najveća stabla. Reka mi je odnela hektar i po šume i poplavila tri hektara njiva. Još toliko nalazi mi se na suvom, na bosanskoj strani – kaže Ljubiša Kojić.

Ista nevolja zadesila je i Aleksu Petrovića, kome su pod vodom dve parcele od po dva i tri hektara, Milisava Rosića, Ivana i Čedomira Tošića, Baju Erdevičkog... Sreten Bajunović ističe da je za 15 kritičnih dana prošlog proleća štetovao najmanje 30 prikolica šume. Pošto se reka pomerila, mogao je samo da nemo posmatra kako Bosanci na drugoj strani bespravno seku njegovu šumu.

Meštani u priobalju Mačve više puta su tražili pomoć i intervenciju države. Načelnik Mačvanskog okruga Slobodan Damnjanović kaže da su se stručnjaci dvoumili da li Drinu (kao neukrotivu?) treba pustiti da sama dubi korito, ali je preovladalo je mišljenje da se planski priđe ovom vrlo složenom projektu. I već krajem prošle godine, Javno preduzeće "Srbija vode" počelo je izgradnju specijalnih napera i pregrada na najkritičnijim lokacijama.

– Korito Drine se ne može urediti malim sredstvima i u kratkom roku, već se mora sistematski raditi narednih deset godina. Zbog dugogodišnjeg zaobilaženja problema, Drina više nije pod kontrolom, pa zato pravi paralelne tokove, koji odranjaju desnu obalu, a najugroženije je 25 kilometara do ušća u Savu – ističe generalni direktor "Srbija voda" Veljko Dimitrijević.

On kaže da je u septembru prošle godine održan sastanak sa predstavnicima pet gravitirajućih opština. Složili su se da rešavanje problema mora da počne od kontrole eksploatacije šljunka i peska. Veliki broj privatnih preduzeća i fizičkih lica, pa čak i sami meštani, vade šljunak gde stignu i bez ikakve nadoknade, koja bi mogla da bude upotrebljena za uređenje priobalja, što je dosta doprinelo lošem stanju.

– Najkritičnije je bilo ušće Drine, gde je reka pretila da uđe u zaleđe. Tamo je već završen jedan naper, radovi traju na drugom, a uskoro će početi i na trećem. Sledeća opasna lokacija je Kurtovića ada, gde je takođe u toku izgradnja napera. Prema procenama stručnjaka, da bi se stanje vidnije popravilo, neophodno je uraditi bar deset napera. Ove specijalne pregrade imaju zadatak da stabilizuju i usmeravaju glavni tok dalje od obale – objašnjava Dimitrijević.

Prema njegovim rečima, paralelno sa ovim aktivnostima traje i aerosnimanje priobalja, kako bi se sagledalo aktuelno stanje i planirali dalji radovi.

U uređenje korita Drine, od novembra prošle godine utrošeno je 40 miliona dinara, a ove godine biće uloženo još 200 miliona dinara. Realizaciju projekta JP "Srbija vode" poverilo je domaćim ustanovama – Institutu "Jaroslav Černi" i vodoprivrednim organizacijama "Podrinje" iz Šapca i "Regulacija" iz Sremske Mitrovice. Reč je o referentnim firmama, koje imaju višedecenijsko iskustvo u izgradnji obaloutvrda.