Исправљање криве Дрине

Дрина од памтивека рони десну обалу и помера водоток у српску страну. Дубоко у Босни налазе се камена обележја из времена Аустроугарске монархије, али и табле катастарске општине Бадовинци. Код Павловића ћуприје стара граница је на километар и по, а на појединим местима и до четири километра у Републици Српској. Мештани највећег мачванског села поседују око седам и по хиљада хектара ораница и шума, од којих је више од половине остало на другој страни реке.

Често изливање и мењање тока Дрине допринело је да у Бадовинцима нема куће која није изгубила бар једну њиву или шуму. У последњих двадесетак година у уређење корита ништа није улагано, па је приликом мартовских поплава прошле године вода одрањала и по пет метара обале за једну ноћ.

– У таласима су нестајала и највећа стабла. Река ми је однела хектар и по шуме и поплавила три хектара њива. Још толико налази ми се на сувом, на босанској страни – каже Љубиша Којић.

Иста невоља задесила је и Алексу Петровића, коме су под водом две парцеле од по два и три хектара, Милисава Росића, Ивана и Чедомира Тошића, Бају Ердевичког... Сретен Бајуновић истиче да је за 15 критичних дана прошлог пролећа штетовао најмање 30 приколица шуме. Пошто се река померила, могао је само да немо посматра како Босанци на другој страни бесправно секу његову шуму.

Мештани у приобаљу Мачве више пута су тражили помоћ и интервенцију државе. Начелник Мачванског округа Слободан Дамњановић каже да су се стручњаци двоумили да ли Дрину (као неукротиву?) треба пустити да сама дуби корито, али је преовладало је мишљење да се плански приђе овом врло сложеном пројекту. И већ крајем прошле године, Јавно предузеће "Србија воде" почело је изградњу специјалних напера и преграда на најкритичнијим локацијама.

– Корито Дрине се не може уредити малим средствима и у кратком року, већ се мора систематски радити наредних десет година. Због дугогодишњег заобилажења проблема, Дрина више није под контролом, па зато прави паралелне токове, који одрањају десну обалу, а најугроженије је 25 километара до ушћа у Саву – истиче генерални директор "Србија вода" Вељко Димитријевић.

Он каже да је у септембру прошле године одржан састанак са представницима пет гравитирајућих општина. Сложили су се да решавање проблема мора да почне од контроле експлоатације шљунка и песка. Велики број приватних предузећа и физичких лица, па чак и сами мештани, ваде шљунак где стигну и без икакве надокнаде, која би могла да буде употребљена за уређење приобаља, што је доста допринело лошем стању.

– Најкритичније је било ушће Дрине, где је река претила да уђе у залеђе. Тамо је већ завршен један напер, радови трају на другом, а ускоро ће почети и на трећем. Следећа опасна локација је Куртовића ада, где је такође у току изградња напера. Према проценама стручњака, да би се стање видније поправило, неопходно је урадити бар десет напера. Ове специјалне преграде имају задатак да стабилизују и усмеравају главни ток даље од обале – објашњава Димитријевић.

Према његовим речима, паралелно са овим активностима траје и аероснимање приобаља, како би се сагледало актуелно стање и планирали даљи радови.

У уређење корита Дрине, од новембра прошле године утрошено је 40 милиона динара, а ове године биће уложено још 200 милиона динара. Реализацију пројекта ЈП "Србија воде" поверило је домаћим установама – Институту "Јарослав Черни" и водопривредним организацијама "Подриње" из Шапца и "Регулација" из Сремске Митровице. Реч је о референтним фирмама, које имају вишедеценијско искуство у изградњи обалоутврда.