Nema ko da šije

Koliko god bili nezadovoljni što im nije bolje, tekstilcima je ipak krenulo. Istini za volju, zvanična statistika "ne primećuje" povećanje njihove proizvodnje, ali već dve-tri godine beleži dvocifreni rast izvoza. U Srbiji se sve više šije za strance, pa su poslodavci sada na slatkim mukama. Narudžbine stižu svakodnevno, šivenje se sve bolje plaća, tako da se ne mora, kao u godinama pod sankcijama, pristajati na uvredljivo niske cene.

Sada je nevolja u tome što – nema ko da šije!

Reklo bi se da su to slatke muke tekstilaca i obućara,  jer konačno sada ima posla i na pretek. Ali, predstavnici srpske modne industrije ukazuju na opštedruštvenu štetu koja nastaje zato što ne mogu da odgovore zahtevima stranaca koji nude posao. Oni tvrde da su tome dosta doprinele i neke važeće mere u oblasti radnih odnosa.   

– Samo u tekstilnoj industriji danas bi moglo da se zaposli najmanje trideset hiljada radnika – kaže Blagomir Jovanović, sekretar Udruženja za industriju tekstila, odeće, kože i obuće Privredne komore Srbije. – Mnoga preduzeća, kao "Afrodita mod kolekšn", "Uno Martin", privatizovani "Javor", pa i "Rudnik" i "Kluz", oglašavaju slobodna radna mesta, ali je odziv mali. Iako na spisku onih koji traže posao u Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ) trenutno ima tačno 58.000 nezaposlenih krojača i obućara. U Beogradu ih je 5.985, ali "Kluz" nije mogao na vreme da završi ugovoreni posao za stranog naručioca. Njegovim radnicama se više isplatilo da uzmu otpremninu i čekaju penziju, a da u međuvremenu "honorišu" kod kuće ili ilegalno rade za nekog gazdu.

Jovanović naročito ukazuje na štetne posledice uredbe koja je omogućila onima koji ostaju bez posla da pet godina ne rade i čekaju penziju, a da im se za to vreme uplaćuje staž i da od NSZ-a primaju nadoknadu za nezaposlenost. On kaže da bi ekonomski i društveno bilo mnogo opravdanije da takvi radnici preostali staž do penzije odrade kod drugih poslodavaca, koje bi država u tom slučaju oslobodila plaćanja poreza i doprinosa. 

Generalni sekretar Unije proizvođača tekstila, odeće, kože i obuće u Novom Pazaru i vlasnik preduzeća "Stig" Tigrin Kačar kaže da bi u malim i srednjim preduzećima u toj opštini odmah moglo da dobije posao oko 1.000 radnika i mesečno zarađuje između 12 i 15.00 dinara.  

– Fabrike tekstila i obuće u Novom Pazaru traže novu radnu snagu, ali se na njihove oglase retko ko javlja, uprkos činjenici da novopazarske srednje škole obrazuju stručni kadar – kaže Kačar. – Mladi ljudi koji su na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje odbijaju ponude za posao za koji su se školovali, koristeći socijalna prava iz statusa nezaposlenog lica. Na evidenciji NSZ-a u Novom Pazaru ima 1.100 konfekcionara i 650 obućara sa trećim i četvrtim stepenom stručnosti. Tako "Stig" mesecima bezuspešno traži 30 konfekcionara.

Kačar kaže da u saradnji sa filijalom NSZ-a u Novom Pazaru upravo pripremaju projekat "da uozbiljimo sve one koji su na spisku nezaposlenih".

– Svi oni kojima se ponudi jednom posao, a oni ga odbiju, biće izbrisani sa evidencije nezaposlenih. To znači da neće moći da primaju nadoknadu i da im država od poreza i doprinosa legalnih proizvođača plaća zdravstveno osiguranje, dok oni rade "na crno" – dodaje Kačar.

On naglašava da veliki problem članicama Unije proizvođača tekstila, odeće, kože i obuće, koja u ovom gradu okuplja 60 firmi, predstavlja upravo nelojalna konkurencija koja zapošljava radnike "na crno", nudeći im veće zarade i izbegavajući obaveze prema državi.

Vlasnici tekstilnih i obućarskih malih i srednjih preduzeća, ali i onih velikih – privatizovanih, pozdravljaju preduzete mere države da smanjivanjem poreza i doprinosa na zarade zaposlenih pospeši zapošljavanje. Za pohvalu je i podrška Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) koja za svakog novozaposlenog isplaćuje bespovratno po 2.000 evra. Međutim, u udruženju tekstilaca i obućara PKS smatraju da bi ta podrška trebalo da važi i za one koji zapošljavaju nove radnike i u iznajmljenim ili kupljenim praznim fabričkim  halama, a ne samo u slučaju kada se gradi nova fabrika.