Severu Kosova dati autonomiju

Premda je dosadašnji tehnički dijalog Beograda i Prištine bio produktivan, da bi se postiglo značajno poboljšanje odnosa neophodan je više politički i ambiciozniji proces, smatra Štefan Lene. On je u analizi za evropski ogranak Karnegijeve fondacije za međunarodni mir predložio da se pregovori usmere na pitanje autonomije severa Kosova.

U razgovoru za „Politiku” Lene, koji je bio dugogodišnji glavni opunomoćenik za Balkan bivšeg visokog predstavnika EU Havijera Solane a potom i direktor Generalnog sekretarijata Saveta EU za Balkan, predlaže da EU pod hitno odredi specijalnog izaslanika koji bi vodio ovaj proces.

– Severno Kosovo trebalo bi da bude važna tema takvog dijaloga, ali ne i jedina. Širi pristup doprineo bi boljim šansama za uravnotežavanje interesa različitih strana. Proces bi trebalo da počne uskoro, ali će morati da ima i pripremnu fazu šatl-diplomatije između Beograda, Prištine i severa Kosova – rekao je Lene.

Imajući u vidu da su za taj proces potrebni respektabilni sagovornici sa severa Kosova, da li mislite da bi EU trebalo nezvanično da dozvoli Srbiji da organizuje lokalne izbore na severu Kosova?

Smatram da je kontradiktorno da se Beograd stalno poziva na poštovanje Rezolucije 1244 a da potom radi u suprotnosti sa ovom rezolucijom raspisujući izbore na Kosovu. U početnim fazama dijaloga bilo bi korisno uključiti i one koji su de fakto vlast na severu. Opcija koja bi takođe mogla da bude razmotrena je da neko međunarodno telo kao što je na primer OEBS organizuje lokalne izbore, kao specijalnu privremenu meru dok se ne postigne sporazum o severu Kosova.

Predložili ste da bi sve strane trebalo da prevaziđu razdvojenost između severa i ostatka Kosova kroz dogovor o regionalnoj autonomiji za sever Kosova. Kakvu autonomiju Srbi na severu mogu da očekuju?

Suštinu te autonomije tek treba ispregovarati. Umesto da se uzme bilo koji model iz nekog drugog dela sveta, dogovor treba da bude prilagođen da odgovara situaciji na severu Kosova. Verujem da bi bilo logično da se stvori regionalna skupština (za sever Kosova), a s obzirom na značaj univerziteta i bolnica, obrazovanje i zdravstvo svakako bi trebalo da predstavljaju glavne elemente lokalne samouprave. Lokalno sudstvo i lokalna policija biće među najtežim pitanjima za rešavanje. Neophodno je da se nađe ravnoteža između želje lokalnog stanovništva da upravlja sopstvenim sudbinama i činjenice da će ovaj region i dalje biti deo Kosova i da će morati da ima neophodne veze sa vlastima u Prištini.

Zašto mislite da je plan od četiri tačke predsednika Borisa Tadića kontroverzan u delu gde je izložio ideju o stvaranju regiona na severu Kosova? Zašto unutar EU postoji strah da bi takav region bio neka nova vrsta Republike Srpske koja bi blokirala centralnu vladu u Prištini?

Tokom statusnih pregovora u Beču Kosovari, ali i neki međunarodni predstavnici, odbacili su ideju o regionalnoj autonomiji, jer su se bojali da bi nju Beograd koristio kao sredstvo za podrivanje i blokiranje funkcionisanja vlasti u Prištini. Međutim, postoje mnogi primeri regionalne autonomije u Evropi koje dobro funkcionišu. Samo je važno da se nađe pravo rešenje i da ono bude pravilno primenjeno. Za mene je trenutna situacija „zamrznutog konflikta” i odsustva vladavine prava štetna i za Srbiju i za Kosovo, a na kraju i neodrživa.

Da li očekujete neke nove uslove za Srbiju za početak pregovora o pristupanju EU, kao što je ukidanje takozvanih paralelnih institucija na severu Kosova?

Važni lideri EU su jasno izrazili želju za ukidanjem „paralelnih struktura”. Predlog predsednika Tadića o regionalnoj autonomiji na severu Kosova shvatam kao način da se reši ovaj problem. Autonomni region na severu Kosova transformisao bi ove strukture u legitimne institucije Kosova.

Kako mislite da će EU primorati Srbiju da okonča svoje protivljenje članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama i daljim priznanjima Kosova?

Ne mislim da će EU terati Srbiju da uradi nešto povodom ovog pitanja. To je pre pitanje kako Srbija procenjuje sopstvene interese. Proces priznavanja je možda spor, ali postepeno napreduje i jasno je da je nepovratan. Kosovo je takođe postalo član velikog broja važnih međunarodnih institucija. Zar ne bi bilo racionalno da u zamenu za davanje regionalne autonomije za sever, bolje garancije za Srpsku pravoslavnu crkvu i poboljšanje rešavanja imovinskih potraživanja (Srbije), dobije okončanje neproduktivne politike blokiranja.

Napisali ste da ima smisla uslovljavati napredak Srbije ka EU pitanjima u vezi sa Kosovom, ali da to mora biti odmereno na pravi način. Da li to znači da EU samo igra igru kako bi dovela Srbiju u poziciju da prizna Kosovo?

Nisam siguran da će EU u trenutku pristupanja zahtevati formalno priznanje Kosova. Ali, izgleda da će insistirati na normalnom, funkcionalnom i susedskom odnosu. To, međutim, ne treba posmatrati kao nefer nametanje, već kao nešto što je i fundamentalno u interesu i Srbije i Kosova. Čak i da EU ne postoji, Srbija bi se kad-tad suočila sa tim da (nezavisno) Kosovo postoji. Kosovo neće biti deo Srbije ponovo i uvek će biti da gde je – odmah pored. EU samo obezbeđuje kontekst u kome će se ovaj postepeni proces prilagođavanja odvijati na lakši i manje traumatičan način nego inače.

Imajući u vidu da je Kosovo na samom početku procesa evropskih integracija, čini se da EU nema šta previše da da Prištini u zamenu za bolju saradnju sa Beogradom?

To je istina. Kosovo je trenutno na kraju reda. Zato je studija izvodljivosti za SSP (Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju) značajan korak napred. Još važniji za Kosovo je dijalog o liberalizaciji viznog režima, koji je nedavno počeo. Kako evropska perspektiva Kosova bude dobijala konkretniji oblik tako će, kako se veruje, biti jača i njihova spremnost za kooperativni odnos sa Srbijom. Rešavanje preostalih političkih i bezbednosnih problema u regionu i podržavanje napretka regiona ka EU su procesi koji se uzajamno jačaju i moraju se nastaviti zajedno. Ako Kosovari i Srbi izgube veru u bolju budućnost u EU, mnogo su veće šanse da će se vratiti konfrontacijama. Ako su uvereni da će na kraju integracija biti deo evropskih tokova, onda imaju dobru šansu da reše međusobne razlike. Uostalom, pomirenje nekadašnjih neprijatelja je ono što Evropska unija najbolje radi.