Studiranje na kredit

Cilj Srbije je da u 2020. godini ima 38,5 odsto visokoobrazovanih građana. Taj plan će početi da se ostvaruje od jaslica, vrtića, ludoteka i škola za roditelje, preko osnovnih i srednjih škola u kojima će đaci i nastavnici provoditi gotovo čitav dan, pa do fakulteta čija će upisna politika biti vezana za potrebe tržišta.

Biće povećan upis đaka u gimnazije, omogućeno polaganje i međunarodne mature i uvedeno finansiranje „po učeniku”. Rukovodeće funkcije u obrazovnim ustanovama biće depolitizovane, a nastavnici će imati mogućnost napredovanja, ali i gubitka posla.

Najbolji akademci će imati besplatne studije, a država će davati subvencionisane kredite za školarinu koju će studenti otplaćivati po završetku studija. Univerzitet, fakulteti i visoke škole biće reorganizovani, osnivaju se poslovni inkubatori, doktorske škole, kao i univerziteti za treće doba.

Država će povećati izdvajanja za obrazovanje sa 4,5 na šest odsto BDP-a. Ovo su samo neke od novina koja predviđa „Strategija razvoja obrazovanja Srbije 2011 – 2020+”, koja će, kako se očekuje, biti prvi put predstavljena javnosti na sajtu Ministarstva prosvete i nauke (www.mpn.gov.rs) u sredu.

Posle toga će uslediti javna rasprava i dopuna teksta na osnovnu predloga koje će dostaviti nastavnici, sindikati, fakulteti…

Dr Vera Dondur, koordinatorka Radne grupe za doktorske studije, kaže da očekuje da čuje kritike, ali se nada da će ih pratiti i konkretni predlozi za poboljšanjem rešenja na kojima je ogroman tim ljudi radio svakodnevno od juna prošle godine.

„Politika” danas ekskluzivno objavljuje najvažnije strateške pravce za sve segmente obrazovanja, a narednih dana ćemo prikazati planove za pojedine oblasti od vrtića i škola, preko fakulteta i doktorskih studija, do obrazovanja nastavnika i odraslih.

**********

U Strategiji se navodi da je neophodno je da se postigne dogovor među političkim strankama i u državnim organima da se funkcija direktora depolitizuje. Predviđa se velika pedagoška autonomija, koja podrazumeva pravo da se jedan deo školskih programa definiše zavisno od lokalnih prilika i pravo da se delimično može prilagođavati i školski kalendar.

Psiholog Dragana Koruga, koordinatorka radne grupe „Rani razvoj i predškolsko obrazovanje”, kaže da strategija nalaže da se svakom detetu uzrasta od četiri do 5,5 godina, kada se uključuje u obavezni pripremni predškolski program, obezbedi neki oblik usluge, tj. neka vrsta vaspitnoobrazovnog programa u trajanju od četiri sata dnevno tokom godinu dana. Sva dece uzrasta 5,5 do 6,5 godina imaće besplatan četvoročasovni pripremni predškolski program tokom devet meseci.

– Novo je to što će svaki oblik rada, program i usluga za dete i porodicu, bez obzira na to ko je njegov osnivač i finansijer, morati da bude integrisan u postojeći sistem, da bude akreditovan i praćen od strane sistema, kako bi se osigurala ujednačenost kvaliteta vaspitno obrazovne prakse i vaspitnog delovanja na dete i porodicu i kako bi se obezbedila zastupljenost principa pravednosti i najboljeg interesa deteta – objašnjava Koruga.

**************

Po rečima dr Ane Pešikan, koordinatorke radnih grupa za osnovno i za opšte, srednje i umetničko obrazovanje, ključna promena i najozbiljniji, najteži izazov je podizanje kvaliteta osnovnog obrazovanja.

– Ključna mera je podizanje kvaliteta rada nastavnika preko njihove bolje selekcije, inicijalnog obrazovanja i sistema usavršavanja i profesionalizacije uloge nastavnika. Škola se ne sme svoditi samo na obaveznu nastavu, već je neophodan razvoj bogate ponude vannastavnih aktivnosti koje su obavezne za učenike, ali izborne, i drugačije po strukturi – kaže Pešikan i dodaje da tome treba da doprinese i uvođenje jednosmenskog rada u školama kad god uslovi to dozvoljavaju.

Opterećenje nastavom ne sme preći 25 časova nedeljno, u mlađim razredima ne više od 20 časova nastave nedeljno, da bi se ostavio prostor za ostale vidove školskih delatnosti, objašnjava sagovornica.

Strategija predviđa mogućnost napredovanja nastavnika koje prati povećanje plate i dobijanje određenih beneficija.

Planirano je i znatno povećanje obuhvata učenika gimnazijama, ka polovini populacije učenika koji idu u četvorogodišnje srednje škole. Glavni način za povećanje obuhvata je podizanje kvaliteta rada, ističe dr Pešikan. Gimnazije će imati status opšteobrazovnih škola, ali mogu imati usmerenja (prirodno – matematičko, društveno – jezičko).

Unutar svakog usmerenja, za učenike postoje izborni blokovi (moduli). Postoji mogućnost i za internacionalnu gimnaziju i pod određenim uslovima onlajn gimnaziju organizovanu po mešovitom modelu.

Na pitanje ko će moći da osniva ove gimnazije, dr Pešikan kaže da se takva praktična pitanja ne rešavaju Strategijom, već zakonima i podzakonskim aktima i pravilnicima koji slede . Oba ova vida su, naglašava, otvaranje mogućnosti, a ne masovno rešenje koje će biti primenjeno u svakoj školi.

*********

Dr Miloš Nedeljković, koordinator radne grupe za finansiranje obrazovanja, kaže da Strategija predviđa novi način finansiranja u kome će se jasno utvrditi troškovi studiranja po pojedinim oblastima i institucijama. Školarine mogu biti i nešto više od ovih troškova i sve će biti javno prikazano.

– Studenti će prema rang-listama uspeha, i jedino za prvu godinu i uz kriterijum socijalnog stanja, biti razvrstani u tri grupe: budžetski, sufinansirajući i samofinansirajući. Država će utvrditi kvote po oblastima i institucijama i kvote za broj budžetskih i sufinansirajućih mesta. Sufinansirajući studenti koji su bliže vrhu liste participirali bi manjim delom u školarini, a oni bliže dnu liste većim – objašnjava dr Nedeljković.

„Sistem je do sada bio nepravedan – jedni su imali sve, drugi ništa i to ćemo da promenimo”, kaže dr Vera Dondur. Na visokim školama biće uvedene master strukovne studije, ali, kako kaže sagovornica, to ne znači da će ovo biti prepušteno na volju školama. Strukovni master će se uvoditi u određenim slučajevima, u oblastima gde se ostvaruju zapaženi rezultati u primenjenim i razvojnim istraživanjima.

(Sutra: U odeljenju 22 đaka)