Obnova srpskih kuća u Hrvatskoj

Nikola Perenčević, izbeglica iz Klobučaka kod Siska, sada državljanin Srbije sa prebivalištem u Bavaništu kod Kovina, nedavno je dobio koverat iz Siska, koji mu je kao diplomatsku poštu uručila srpska policija. A u kovertu čak četiri presude.

Opštinski sud u Sisku, po tužbi Republike Hrvatske,nalaže tuženom, pomenutom Perenčeviću, da tužiteljici na ime naknade štete plati iznos od 324.272 kune (oko 43.000 evra),sa zateznim kamatama i troškovima parničnog postupka u iznosu od 1.350 evra.

Perenčeviću je tužiteljica (država Hrvatska) obnovila njegovu u ratu oštećenu kuću u Klobučaku, za njega i njegovih pet članova porodice. Tuženi je sa tužiteljicom prethodno sklopio ugovor o obnovi kojim se obavezao da će se useliti u kuću i u istoj prebivati najmanje deset godina. Međutim, tuženik je kuću prodao pre isteka roka od deset godina, smatrajući da mu je tužiteljica kuću obnovila kao kompenzaciju za njegova materijalna dobra, koja je godinama teško sticao, a onda su ista uništena u ratu namerno – miniranjem (1991).

Sud nije imao razumevanja za tuženikov stav i naložio mu je da državu obešteti za onoliki iznos kolika je cena koštanja obnovljenog objekta. Perenčević je uložio žalbu u kojoj je naveo da je za miniranje njegove kuće odgovorna tužiteljica; da se zbog razloga nesigurnosti nije vratio u RH; da, iako je bio radnik Železare Sisak, nije dobio nikakvu penziju; a pošto se ne može ni zaposliti, bio je prisiljen da proda obnovljenu kuću u rodnom selu da bi preživeo u Srbiji.

Županijski sud u Sisku, kao drugostepeni, odbio je žalbu tuženika kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu.

Usput rečeno, Perenčević je obnovljenu kuću u Klobučaku prodao za upola manju cenu od cene koštanja.

Ovakvih i sličnih presuda hrvatski sudovi su već doneli sijaset.

Bračnom paru Jovi i Milici Žigić, iz Pakraca, koji su svoju kuću napustili još 1991, pa preko Srbije 1994. iselili u Australiju gde i danas žive, obnovljena je kuća. Pošto se nisu vratili u roku od 30 dana, država ih je tužila radi isplate, a opštinski sud u Daruvaru presudio da su dužni državi Hrvatskoj oko 32.700 evra, uz kamatu i trošak parničnog postupka od oko hiljadu evra.

U ugovoru o obnovi kuće Steve Lazića iz Pakraca navedeno je da se kuća može prodati i pre isteka roka od deset godina, ali uz saglasnost nadležnog ministarstva. Lazić je tako i postupio i nadležnom ministarstvu podneo zahtev za prodaju obnovljene kuće, obrazloživši da je star i bolestan i da mora živeti s ćerkom i njenom porodicom u Srbiji, a da bi, ako dobije saglasnost, od dobijenog novca sebi i svojoj porodici rešio stambeni problem. Usledio je dopis nadležne službe iz Daruvara da u roku od 30 dana vrati sredstva (oko 47.000 evra)!

I Ranko Crnobrnja iz Stare Krivaje kod Đulovca dobio je oko 13.300 evra za popravku u ratu oštećene kuće, ali on je pare uložio u obnovu kuće njegove pokojne sestre koja im je bila pogodnija za život. Sud je, međutim, presudio da je Crnobrnja dužan da isplati državi sav novac, plus zateznu kamatu...

Vratimo se ponovo Nikoli Perenčeviću koji je, uz presudu za vraćanje sredstava Republici Hrvatskoj, dobio i krivičnu presudu – šest meseci zatvora. I to, zbog krivičnog dela prevare – jer je u zahtevu za obnovu kuće u Klobučaku naveo da će se zajedno sa članovima svoje porodice vratiti i najmanje deset godina prebivati u obnovljenom objektu, iako ni on ni članovi njegove porodice nisu imali stvarnu nameru povratka, već je objekat suprotno preuzetim ugovornim obavezama prodao.

Perenčevića i sve ostale interesuje kako će Hrvatska od njih naplatiti ove troškove. Prema dosadašnjoj praksi, država Hrvatska traži da se dužnicima, hrvatskim penzionerima, stavi zabrana na trećinu penzije, a ostalima traži naplatu od prodaje nekretnina (zemlja i kuće) na području Hrvatske, na javnoj dražbi. A zatvorska kazna protiv Perenčevića se izvršava po pravilima evropskih konvencija, međudržavnih ugovora i domaćeg zakonodavstva.

Svi koji su se obratili „Veritasu” smatraju da im je država Hrvatska bila dužna da obnovi u ratu oštećene kuće kao kompenzaciju za uništena imanja, koja su po pravilu višestruko prelazila vrednost obnovljenog objekta.

Na njihovu žalost, i na žalost mnogih drugih izbeglih Srba iz Hrvatske, s formalno-pravnog stanovišta hrvatski sudovi su u pravu jer se pozivaju na ugovorne obaveze. Što se tiče krivične odgovornosti za krivično delo prevare, smatram da izrečene kazne za to delo, pored povrata sredstava uloženih u obnovu, nemaju nikakvog razumnog opravdanja i da je u pitanju državna odmazda. A sve je to zajedno, uključujući krivične, građanske i izvršne postupke, na tragu nastavka etničkog čišćenja, samo perfidnijim metodama od onih ratnih.

*Informaciono-dokumentacioni centar „Veritas”